Delo

332 Д Е Л 0 * Која је то за све обавезна власт у сувереним уставннм државама? Г. Пернћ даје овакав одговор: у уставним монархијама постоје два чиниоца: владалац и народ, односно његово представништво. Ни једнога ни другога фактора воља ниј е суверена. Суверенаје она воља која се између те две воље налази; дакле, нека средња воља. Сувереноје неко безлично биће, биће које се не иидентификуј е ни са владаоцем ни са народним представништвом". Је ли потребно доказивати да наука не зна ни за какво „безлично биће“? Постоје правне фикције, као што је „правна личност“ у грађанском праву, али „безличних бића“ нема, као што нема у психологији „средњих воља“. Ну, допустимо за хатар г. Перића, да постоји ово „безлично“ биће, али он га сам убија кад тврди, да је владалац „део суверене целине“> да он представља „само једну половину власти.“ Ми не допуштамо могућност да уважени цивилиста не зна д а ј е власт једна и да је она недељива. Он је помешао субјекте законодавне власти са самом влашћу. Обратно подели грађанскога права, у коме се права деле по објектима, државно право зна за поделу власти по субјектима, односно једну те једну власт врше разни органи (субјекти) у одређеним границама. Прелазећи преко „суверенога безличнога бића“ г. Перића, као преко софистичке, веома несрећне фикције, ми морамо бити на чисто с питањем: штаје суверена власт? У позитивном (законском) смислу ово питање толико је јасно и просто, да није потребно задржавати се на њему. Оно нас овде. дакле, интересује не са законскога гледшнта, него с научнога правнога гледишта. С гледишта закона суверена ,је законодавна власт (у апсолутним монархијама — владалац, у уставним државама — парламенат и владалац или парламенат и председник, у парламентарним — парламенат), али с гледишта философско-правнога има над овом „сувереном“ друга „суверена“ власт, а таје власт народа. Њу не признају многи научари, опирући се искључиво на законско гледиште. У ове спада и наш зналац државнога права г. Слободан Јовановић. У своме делу „Основи правне теорије о држави“, он, у главноме, наводи ове аргументе про-