Delo

336 Д Е Л 0 Субјекат суверене власти — народ — вршио би непосредно своју власт. % * Што се тиче владаоца као првога органа државне власти, он у савременој уставној држави заузима колико положај искључив толико и љубопитан с научнога гледишта. Ну, најпре да будемо начисто с погледима г. Перића на владаоца. На питање шта је владаоц, у чланцима његовим сретамо овакве одговоре: „владалацјеједна државна власт“; „владалац представља самоједну половину власт и“; о н ј е „д е о суверене целине“; владалац „није ни део суверене целине“ и т. д. Из претходних наиомена јасно је, да владалац није ништа од свега овога, пошто је он само орган власти, или субјекат власти у смислу права на заповедање и дужности према државној заједници. Интересантно је, да и ако је г. Перић, да се изразимо речима г. Новаковића, — „рад да одбрани владаоцу више права но што су вољни да му признају демократи“, — н е нризнаје владаоцу никаквих права, јер, по његовом мишљењу, владалац има само дужности. По овој теорији владаочево право амнестије п помиловања по нашем Уставу имало би да се претвори у краљеву дужност амнестирања и помиловања. Мора се претпоставити, да ово не би хтео ни г. Перић. Даља разлагања г. Перића о томе какав треба да буде владалац, шта он треба да чини а шта не, што је свакојако ствар личнога укуса и личних погледа, нас овде не могу интересовати већ због тога, што се она базирају на погрешним елементарним појмовима о држави и власти. Нас интересује непарламентарна тенденција студија г. Перића, која је графички обележена у чувању од стране владаочеве „своје“ половине квадрата, т.ј. половине власти. Ми мало час рекосмо, да је у савременој уставној монархији интересантан с научнога гледишта положај владаоца као органа државне власти. Из старога режима владаоцу је сачувана битна иривилегија једноличнога врховнога поглавара неодговорност. Било би погрешно мислити, да су ову широку привилегију „одбранили“ владаоци, јер су њу добивали и добивају изабрани владаоци из слободне руке народне (примери: