Delo

338 Д Е Л 0 о т е т и све капитале Народне Банке. Не нарушавајући такође ни једну законску норму, он би могао, рецимо, поубијати све своје политичке непријатеље. Напослетку, благодарећи својој неодговорности, он може ићи и даље и уништити све законе у земљи и тако владати све донде док га народ не свргне. Разуме, се, да такав владалац не треба да буде, али он може такав бити, јер први члан Устава гласи: „Краљевина је Србија наследна уставна монархија", а наследник је онај ко се први родио (чл. 57.). Пошто је „прворођење" случајност и пошто „прворођени“ може бити и с даром генија п без свакога дара или са наклоностима рђавим (ми се не осврћемо овде на могућност ненормалних особина), онда где су гаранцпје, да ће државни поглавар радити само на добру народа? Страх од народнога суда? У малим државама — општинама овај је суд потпуно могућан, али у сувременим великим државама он је и технички немогућ. Народ у сувереним уставним монархијама може узети иницијативу у своје руке против владаоца само онда, кад монарх не само не ради на добру народном, н е г о м у ј о ш ч и н и з л о. И пошто за све остале државне послоће народ општи с владаоцем нреко свога представништва, које је из средине његове, ово је и дужно да води рачуна о „тежњама и делима“ владаоца? Како да се ово достигне, а да се не окрње она, у извесним тренуцима народнога живота потребна широка права владаоца? Hominum causa omne jus constitutum est. Историјски државни живот Енглеске, путем конвенција између краља и народнога представништва, нашао је нешто налик на еквиваленат краљеве одговорности у министарској одговорности, што је опет довело стапању права круниних с правима народнога представништва. На питање штајепарламенат, енглески правници одговарају овако: „Р е ч п а р л а м енат у устима правника (у обичном разговору ова реч обично има други смисао) означује краља, Палату Лордова и Палату Општина. Ова три дела, која дејствују заједно и која су духовито одређена у изразу „краљ у парламенту“ (Blackstone) и састављају парламенат (Дајси). Неке од тих енглеских неписаних уставних норама ушле су у неке уставе евроиских држава и тиме зближиле круну