Delo

350 Д Е Л 0 куће, тамо је старац такође три осминика1 пшенице посејао, па каже да од ражи не може да се раеликује. — А јесте ли давно почели сејати пшеницу? — Па ви сте нас научили преклањске године; ви сте ми две мерице поклонили. Четвртину смо продали а три осминика смо посејали. — Гледај те троши добро бусике — рече Љовин, прилазећи коњу — и пази на Мишку. Ако добро буде детелина никла добићеш педесет копејака од ланца. — Хвала вам! Ми смо с вама и овако много задовољни. Љовин појаха коња и оде у поље, где је била детелина и на њиву, која је разорана плугом за јарицу пшеницу. Детелина беше веома напредна и днвно се зеленила по стрнини прошлогодишње пшенице. Коњ је глибао до самих чланака по полураскрављеној земљи и чуло се сваки пут гласно шљокање кад је ноге из блата извлачио. По орању се није могло никако ни проћи; само онде, где је још било леда, земља је одржавала коња, а у раскрављеннм браздама нога је утањала до више зглобова. Орање је било изванредно; кроз два дана моћи ће се влачитн и сејати. Све је било дивно, све је било весело. Љовин се врати нреко потока, надајући се да је вода већ опала. И заиста, он пређе преко њега и крену две дивље пловке. „Сигурно има и шљука“, помисли он, и баш код самог савијутка ка кући срете шумског стражара, који му потврди његову претиоставку о шљукама. Љовин појури касом кући да би успео да руча и припреми пушку до вечери. XIV Приближавајући се кући у најбољем душевном расположењу, Љовин чу ирапорце са стране главног улаза. „Да, то је са железничке станице, — помисли он —, сад долази московски влак... Ко би то могао бити? Да није случајно брат Никола? Он рече, чини ми се: ако не одем у бању, доћи ћу теби“. Првог тренутка беше му неиријатно, што ће нрисуство брата Николе покварити ово његово срећно пролећње расположење. Али он се већ поче стпдети тог свег осећаја и одмах је мислепо раширио загрљај и са радошћу и милином 1 руска мера.