Delo

ПЗ ИСТОПНЈЕ УСТАВНОГ ПОКРЕТЛ У ТУРСКОЈ 365 стављеног питања, како на крају крајева не би било ннкаквог решења, и веровала је да се једино може што иомоИп оним реформама које је она предложила, а те су: аутономија Босне н Херцеговпне, н аутономија Бугарске, разуме се, имајући за то гарантију Европе. Међутим, Турци су на бојном пољу имали таквнх успеха да се није могло мислити, да he они пристатп на руски нредлог. Октобра 18 пао је Ђунис, и ми смо морали да тражимо руску интервенцпју. Игњатијев је тада но заповести царево.ј тражио од Порте примирје од шест недеља н нмао је да нрекине днпломатске односе и одмах отпутује ако га не би дала. Порта, саветована од Ршглеске, похита и даде прпмирје од два месеца. У то.м међувремену и Русија и Порта чиниле су све да једна другу нрисиле на попуштање. Русија је упорно остајала ири своме предлогу о реформама, а Порта је радила да се пзмири са Србијом и Црпом Гором и да давањем Устава задовољава Европу, макар формално то било. Да бп својим предлозима дао већи значај н дао уверења, којн не сумњају у одлучност његову, цар Александар наредп те се мобилпсаше шест корпуса. А да би убедио Енглеску да Русија нема освајачких намера на Балкану он је уверавао енглеску владу преко њеног носланнка у Русији лорда Loftus-a (у знаменитој аудијепцији у Лпвадијн 22 октобра) да he се Руснја одмах повући с војско.м, чим буде оружјем извојевала слободе и гарантије хришћанских народа. Пре тога, пре него што се дође до оружаног сукоба, цар је тражио да се покуша да се питање решн на конферепцпјн евронскнх сила, која се имала одржати у Цариграду. Овај царев нредлог није могла ни једна велика сила одбнтн. II тако се састадоше посланици европских сила у Цариграду на претходну конферевцију i новембра, после које се имала састатп права конференција, да прими спремљена решења тнх спорнпх пнтања. Порта дакле није могла успетп да добије пристанак Евроне да сама реши унутрашња сво.ја пптања, пије могла нзбећн конференцију од које је она толнко презала. Полнтика велнког везира, Мехмед Ружди-паше, који је бно пријатељ рефорама алн не и присталнца уставности, нретрпела је дакле пораз. II на Порти је н у околинн султановој све више освајало уверење да је Устав једини излаз из кризе, и да се тиме једино може нресећи мешање европскпх сила у унутрашње стварп Турске. Већ на претходној конферецији Иорта је имала да се увери