Delo

366 Д Е Л 0 да Русија не мисли на попуштање од својих захтева. Она их је опет нзнела и тражила је мир са Србпјом и Црном Гором на основи: status quo ante, за тим за Србију Зворник, и за Црну Гору „исправку границе", за Босну, Херцеговину и Бугарску аутономију са хришћанским гувернером и милицијом и т. д. Разуме се да би за саму Турску недогледно боље било да је пристала на ове захтеве него ли што је, верујући да не мора ништа дати, довела до рата руско-турског и до берлинског конгреса, на коме је трипут више изгубила н морално унижена била. Али народи и државе као и људи, понети својим самољубљем, често пута не виде нн очигледна и груба материјална факта, која се као несавладљиве препоне истичу. Не верујући туђем пекуству већ само своме, баш као и људи, н народп не радо уче из историје, па тако и Турци нити су веровали да ће нх посигурно снаћи опасност, која је била неминовна ако остану упорни, нити су сумњали у своју оиробану вештину одлагања, умарања противника — рачунајући на време! Овога пута грдно су се преварили и прескупо платили. Не усвајајући руске предлоге и хотећп да изиграју захтеве европске на Порти се решише на крупан корак — на увођење уставности. Дуга се и очајна борба водила између противника уставностп, којима је на челу стајао сада Мехмед Ружди-паша, и присталица Устава, Митад-пашине странке. На послетку је Митад-паша победио. На Порти је преовладало уверење да ће Устав у Турској оиемогућитп мешање Бвропе у њене унутрашње ствари. Било пх је с Митад-пашом, којп су веровали у могућност уставностп п везивали за њу наде: да ће одиста настати здрав и правилан живот у Турској уношењем модерних установа и да ће устав улити свеж дух у оронули органнзам царства. Али је било доста и таквих, који су уставност сматрали само као средство да се Турска извуче сада из ове кризе, да се, другим речима, њоме изигра Европа, а нису веровали ни у могућност ни у потребу Устава у Турској. Како се нарочито испољила ова друга страна уставног покрета, да се прекратп мешање Европе у унутарње послове Турске, то је и неуспех уставности, који је у брзо за овим дошао, сведочио пре у неискреност целога покрета него ли у његову озбиљност, искреност. Не требо заборавити да је и опозиција противу Устава сломљена баш тим разлогом — да ће Устав пресећи свако мешање Европе, да је конференција спла после тога