Delo

ИЗ ПСТОРИЈЕ УСТАВНОГ IIOKPETA У ТУРСКОЈ ‘М\7 акта, сасвим излишна те је неће нн бити! Иптересаптно је да је и данашњи уставни покрет нотекао онет у доста сличним приликама, — баш онда када је Еврона одлучније узела да изврши реформе у Маћедонији, када је Енглеска изнела нредлог о аутономпји Маћедоније и после састанака краља Едуарда са царем Николом II. Под пресијом европске интервенције ностао је дакле и овај данашњи уставни покрет, п то је био један од разлога што му се није веровало и што се држало да је инсцениран из Царнграда. Митад-паша постаде по други пут велики везир (10 децембра 1876). Сутра дан, по доласку његовом на везирство, Митад-паша прокламова Устав. Тога дана — 11 децембра — имала се састати конференцнја великих сила у Цариграду, — за то је и похитано да се баш онда прокламује Устав. Пред Портом беше се иск.упио сплан свет: наједној естради, декорисаној заставама, беху искупљени министри и улеме, н очекиваху секретара султановог, Саид-пашу, који донесе Устав потписап руком Абдул Хамндовом. Пред оним многобројним светом п упарађеном војском прочитан је Устав н после у хиљадама штампаних примерака раздаван свету. Митад-паша ноздрави новп Устав кратким али одушевљеннм говором а са Сераскијерата опалпше 101 тон. У вече је варош била осветљена п гомнле раздрагана света, војника и ђака највшпе, ишле су улицама вичући: „жпвео султан, живео Митад-паша!“ Конференција се беше искугшла. Руспју представљаше Игњатијев, Француску гроф Шедорди и гроф Бургоан, Енглеску Салисбери и Елијот, Аустрију гроф Зичи и бароп Калнче, Пталију гроф Корти, а Турску Едем-паша и Сафет-паша. Тек што свршише оне уобичајене нретходне нослове н пређоше ua рад, зачу се пуцањ топова, устаде Сафнт-паша и ослови копференцију овим речима: „Госнодо, иуцањ тона, којн чусте, сигнал је да се објављује Устав, који је дао Њ. В. Султан а којим се гарантују права п слободе признате свима подапнцима царства без разлике. Ја мислим да је, иосле овог великог догађаја, наш посао постао излишан“! Наста хладно, ледено, ћутање — ова удешена театралност промашила је цнљ. Конференција је продужила свој рад, Турци су се дакле преварилн. Али тиме је за сваког мисленог човека јасно бпло да је и судбина Устава запечаћепа. Требало је да дођу још спољнн дога-