Delo

368 Д Е Л 0 ђаји па да Устава и нарламента нестане. Није на то требало дуго чекати — догађаји су у брзо дошли. Конференција је продужила свој рад и 16 децембра била је друга њена седница, — на којој су представници Порте одбили предлоге: о новећању Црне Горе, устуиању М. Зворника Србији, о званичном народном језику вилајета, аутономији и милицији вилајета п т. д. Тада руски представник, као главни предлагач, поднесе конференцији други, много умеренији предлог, да би тиме олакшала Турској да га прпми. И 3. јануара 1877 би прочитан тај предлог: којим се напуштало увећање Црне Горе и исправљање српске границе, постављање гувернера само за првих пет година имале су да одобре велике силе, интернационална комисија имала је много мањи делокруг рада и т. д. Али Порта одби и овај предлог држећи да је то само- руски предлог и ако су представници великих сила изјавили да ће напустити Цариград. На предлог Митад-пашин, а како се и до сада радило, би позван велики савет од 200 њих — бивших министара, виших чиновника, виђених хришћана и Јевреја. Пред тим великим скупом изнесе Митад-паша критичну ситуацију царства: ако прими предлог великих сила онда је свршено са самосталношћу царства, не прими ли их, онда ће доћи у сукоб с Европом. Крај све опасне ситуацкје скуп не прими овај предлог великих сила и дан два доцније Сафет-иаша саопшти то члановима конференцпје. Они неколико дана доцнпје напустише Цариград. Од Митад-паше било је веома мудро што у овако тешкој ситуацији разумеде да је најважни.је сада закључити мир са Србијом н Црном Гором, — II поче одмах да радп на томе (пошто је још 16 децембра продужено примирје) и то преко турског посланика у Бечу, Алеко-паше, који се непосредно споразумеваше са српским представником Цукићем. Али Митад паша не сачека свршетак ових преговора, њега збацише с великог везирства. Противу њега плеле су замке по одавна. Али када посланици страних сила напустише Цариград, и када је јасно постало за сваког да Устав, дело Митад-пашино, није могао нресећи мешање Европе у унутрашње послове Турске, тада је и судбина Митад-пашпна запечаћена била. II у сред разуме се нривидне —.највеће милости Митад-паша би по турском начину свргнут с власти. Ноћу између 24 и 25 јануара Саид Инглиз-наша и неколико официра одведоше га,по заповестн