Delo

ИЗ ИСТОРИЈЕ УСТЛВПОГ ПОКРЕТА У ТУРСКОЈ 300 султановој, на јахту султапову „Изеднм“, чпјн је капетан имао паредбу у запечаћепом писму, које је смео да отворп п прочита тек у заливу Челкмеџе. Мнтад-паша Ои доведеи до талнјанског пристаништа Брнндизн п ту се пскрца. Сад је Оио изгнаник. Тако се непадно и Оедно свршила карпјера овог великог човека. Али Митад-паша није доживео да види ни отварање парламента, да види примењен свој Устав. Под његовим замеииком, Едем-пашом, отворен је парламенат 7 марта. Султан је личпо с*највећом помпезношћу отворно парламенат подужом нрестоном Беседом, у којој је говорио о унутрашњим нриликама, Уставу, о конферепцпјн великпх сила, мпру са СрОијом и нреговорпма с Црном Гором, и наОрајао закопе којн се имали решаватн у тој сесији. Парламенат бн, да је радио, одиста нмао много да уради: пзборни закон, закон о општинама н окрузима, грађански законик, закон о уређењу судова, о штампи, о пензнји чиновника, о Гл. Контроли и т. д. На то је парламенат одговорио Адресом, која у стварп и нпје што друго до парафраза султанове Беседе (16 и 17 марта). *Једно се место мора нарочнто истаћи — место, где је реч о конферепцнји европских сила. Ту је парламенат пе само потпуно одобравао нолнтику владину, дакле и одбијање предлога копферепције, већ је одлучно нротествовао противу мешања европскпх снла у унутарње послове Турске. То је у главном и сав рад парламента. У њему не беше елемената за парламентаран жнвот, — ни опознцнје, нп људи који ће имати икакво самостално уверење и стаповиште према влади. Такав аминашки скуи није могао бнтн у истннн парламенат. Али ускоро затим спољни догађаји прекратили су дане парламента и бацили н њега п Устав у заборав. Са Србпјом је у овом међувремену бно закључен мнр под условом status quo ante bellum. Алн све то нпје могло омести Европу да одустане од својпх захтева. Неколпко дана иосле оне одлуке великог Савета, да се одбију нредлози конференцнје, руски канцелар упутпо је поту свпма велпкнм силама (19. јануара), позивајући се на нариски уговор. да су оне дужне респектоватн га п тражптп од IKpTe, на основу њега, познате реформе. Тако је Русија сада енергично повела реч. Опет њеном иницнјативом дошло се до споразума између великих сила, до историјски значајног заједничког лондонског протокола Дело, књ. 48. 24