Delo

370 Д Е Л 0 од 19 марта. Тим се протоколом Порта позивала да уведе потребне рбформе у вилајетима и наглашавало Порти, да he велике силе извођење рефорама контролисати преко својих посланика у Цариграду и претило уједно, да he се употребити и друге мере, ако Порта остане упорна у своме оппрању. Порта одби да прими лондонски протокол (29 марта). На то Русија одговори — 12 априла — објавом рата. Можда he се читаоцу ових. редова учинити да смо се много задржали на овим моментима сиољне политике, да смо причаjyhn о Уставу сувише причали о спољној политици. На против! Спољна политика Турске била је као што смо видели најважнији мотив да се покрене питање о Уставу и да противници уставности признаду потребу покушаја с уставним државним животом; или како би они, који гледају Турску као легендарну земљу интрига и лажи, рекли: пресија од Европе дала је турским државницима идеју да увођењем некакве бајаги уставности изиграју Европу н нзвуку се из тешке кризе. Уставност је дакле била једно лукаво средство унотребљено у неискреној намери. Ми не можемо толико далеко nhii да једино ове мотиве гледамо у увођењу уставности, — и ако су они код велике већнне позваних фактора нреовлађивали. Била је и једна група људи која је искрено веровала у могућност и потребу Устава и која је највише из тога уверења и радила да се Турска начини уставном земљом. То је група Митад-пашина. Само се тако може и правдати његова журба с увођењем уставности, јер је одиста онда разумљиво што је Митад-паша хтео устав асамје држао да he то моћи довести до сукоба између Русије и Турске. Русија, но његовом мишљењу, које није сасвим нетачно било, неће се моћи измирити с фактом — да варварска Турска постаје уставна земља и даје уставне слободе својим поданицима хришћанима, јер би то свакако утицало на духове у њеној земљи, на њезин народ. Уводећи Устав Турска ће, по мишљењу Митад-пашином, пре доћн у сукоб с Русијом. Али ће уставни ред и уставне слободе повратпти свежину и јачпну државну, измиритп хришћапе с турским елементом, и тако консолидована спажна Турска, имаће уза се симпатије културног света, и званичну Европу па и хришћане, за чију, као бајаги, бољу судбину хоће Русија да се бори! Русија дакле има разлога да