Delo

ИЗ НСТОРИЈЕ УСТАВНОГ НОКРЕТА У ТУРСКОЈ 373 наших дана, он добија овај демократскији карактер. Било је у њему чпсто фапатичке реакције противу неуспелпх рефорама Фуад-пашиних и Али-пашиних. II представници те струје тражили су да се прекине с реформама, да се освежи пационални дух, да се апелује на верско осећање, на заједницу свих ноклоника Псламу. II само зато што су били протнвннци оног стања н што су желели да оживе турски национализам, — опи су се сматрали као поборници нове, младе Турске. Не треба се дакле варати да у младотурском покрету има само'демократа и да је импулс томе покрету дошао са стране, да је дакле просто копирање прилика и живота у Европи или да је просто речено — ствар моде. Не. Све оно што је било незадовољно са стањем царевине, све оно што је тражило да се освежи живот једног друштва, које је изгледало да је на смрт осуђено, све је то припадало овом покрету младотурском. Далеко би нас одвело, нити је циљ овим редовима, да нричамо историју младотурског покрета. Зија-беј и Кемал-беј билн су десна рука и сарадници Митад-пашини. II прилазећп своме делу Митад-паша ослонио се баш на ову струју — младотурску. Мустафа-Фазил, брат египатског кедива, бно је од првнх радника на овоме нокрету. А група се први пут формирала шездесетих година и то од емиграната у Паризу. Ту је Мустафа Фазил-паша помагао новчано да се покрену два листа „Итихад“ (Уједпњење) п „Хуријет“ (Слобода). Када је Митад-паша онако прошао с његовим уставом и трагично завршиоу Тајифу, одтада фанатпчно-национални елементн који хоће панислаизам играју мању, незпатнију улогу, нарочпто и стога што младотурски внђенији људи беже у Европу и преносе тамо центар покрета — имајући разуме се масу тајних присталица у Турској, све што је незадоволшо са жалоспим стањем у земљи. Па и у овој младотурској странци у Европи јасно су се одвајале две нијансе: уставно-умерену где је вођ Зија-беј и републиканско-револуционарну где су вође Мехмедбеј, Решад-беј, Нури-беј, Такснм-беј и др. Победа и нанредак демократпје у Европп још већма су дали импулса овом младотурском иокрету. Живот и време учинили су своје и у Турској. II тако је растао све већи број незадовољника, растао све већи број образованих људи и људн, који су од интервенције евронскнх сила имали једнно ту корнст што су дошли у контакт са европском културом т.ј. европском