Delo

374 Д Е Л 0 демократијом. Кад је интервенцнјом Европе Турска пмала скоро да изгуби Маћедонију онда су Младо-Турци нашли да је згодан моменат устати и нротествовати и противу Европе и противу деспотизма султанова. Шта је све било за ово кратко време наши читаоци знају и из наших дневних листова, који су препуни детаљних извештаја из Турске. Хоће ли покрет и успети? Хоће ли Младо-турци успети да реше једно велпко историјско питање: да једну скоро пропалу државу, основану на освајачким тековинама и верским принципима Корана, освеже, оживе и улију јој живота уневши у њу европске установе и европску демократију? Питање — на које ће сваки читалац неверицом одговорити, макар му и не лебдила пред очима турска прошлост. До сада је турски државни систем носио карактер верскн и освајачки. Султан је не само полктички већ и верски поглавар — калифа; а Коран је извор државне мудрости, и њему и духу његовом морају се прилагодити и све државне установе. Верски дух прожимао је целокупан државни живот, атојебио узрок што се и јавни живот тако скаменио, и закржљавио, и што се уопште живот Турске рудиментисао. Вера се не мења па ни државни систем који се на њој заснивају. Отуда је Турска и морала заостати и заплеснивити у застоју. Освајачки карактер турске државе још већма је ојачао овај страховити конзерватизам, који је значио право убиство за Турску кад се према њој истакне европски свет, пун живота и у непрестаном развоју, напретку. Демократија значи — да нема освајача и покорених, значи једнакост у правима и дужностима; демократија значи рат стагнацији, мртвилу (које је овде релпгиознн дух освештао), значи развитак, напредак. Демократизирати Турску не значи само изменпти је из основа већ створити нову, другу државу, — значи пребрисати сву прошлост, изгладити све успомене, све традпције, улити други дух. Да ли је то могућно? Питање — на које ће скора будућност одговорити. Крај свих симпатија младо-турском покрету немогућно нам је отети се од иесимизма, који нам се намеће сећајући се узалудних покушаја у историји да се историјски фатум једнога народа измени!.. Не желимо подати се песимизму и стога застајемо овде не набрајајући друге узроке, који сметају успеху овог великог покрета. Али читаоци увиђају из овога већ зпачај овог покрета — и какав је његов проблем. драг. м. п.