Delo

ПЛАВОЈКА РОМАН — МАРКО ПРАГА Париз — Милан, 5 маја, сах. 8.15 пре подне. Бијанка Карадели — Bonlevard Poissonieres Г2. Paris Tout bien — enchantie — tendresses. Аделина. 6 маја 1887. Мислим и надам се, Аделина моја, да те је моја јучерашња депеша — у свој краткоћи својој — потпуно обавестила о свему: о догађајима и о утисцима. Та депеига ти је показала ситуацију. Задовољна сам, ето. Јуче је био први дан, откако сам се родила, да ми се, кад сам ујутру устала и отворила прозоре да пустим у собу лепо топло мајско сунце и погледала у улицу, учннио свет мање ружан и да сам увпђала да вредн живети. Улнцом је журно врвео свет и јурила кола која су долазила са станпце нлн ишла на њу. Мало даље, према Кавуровој пијацн, внђао се свет како промиче у метежу, како се поздравља, како иду у врт деца н дојкиње. II осећала сам се весела у тој веселости што ме је окружавала, у том ваздуху топлог пролетњег јутра. Наслоњена, тако на ирозору, поздрављала сам руком Џемса који се беше упутио ка једннм колима да се одвезе у канцеларију. Потом сам тако остала дуго, гледајући а не вндећи, нремишљајући, покушавајући да читам у својој души. Мисли су ми биле добре. Мислила сам како ће, само ако не буде несреће, паш живот бити мио, весео, тпх. Говорила сам сама себн да hy се кло-