Delo

II Л А В 0 Ј К А :$77 још у памети. Доводнла је у везу и налазила да је све било логично, доследно, кобно тачно. У девојачкнм писмима, у утисцима, у мишљењима, у намерама, пскрено израженим, опажала је сад она, која је раније постала жена, којујетако бујио проживелн живот пстрошио, клице из којих he избити — јадно гробљанско цвеће — погрешке и ужасп једног заблуделог жнвота к лажна љубав. t/ Како је све то било логично! II она, Бијанка, кад је видела прву погрешку, запрепастила се п јаукнула! Боже мој! II сећала се свога живота, и упоређивала га с животом своје пријатељице. Коју је од њих двеју требало више жалити и којој је била више потребна помоћ. Воз је јурио врло брзо. Алии су се беласкали већ у близини. Још неколико сахата, н Бијанка ће ступити на земљиште Италије. 27 маја 1887. Знаш ли, драга моја Бијанка, да ти ја нећу впше нншта причати о себи, о својим стварима; да ћу управо престати да ти пишем ако тн не измениш своје држање? Све ми мање пишеш: па свако твоје писмо долазн четпри или пет мојпх. Да ти то још и опростим! Знам да имаш више главобоље но ја: мајка, муж, дете, па онда парнски живот, много друкчпјп но овај мој прост и иаланачки. Знам да не можеш располагатп временом као ја која сам сама по цео дап, која кад читам један сахат, радим један сахат, н два сахата ходам ио варошн, не знам шта друго да чнним него да седпем за сто п да тн пишем. Да ти опростим све то, као што рекох! Али да барем, кад ми иишеш, имаш впше поверења као што ја имам према теби: и да ми нричаш шта радиш, шта пма ново, како живиш. шта мислиш. Ти баш ништа. Писма су ти дуга, нежна, али непотпуна. Причаш ми о моди, о повнм комадима, о књижевним новпнама Шта ме се све то тиче? То јест тиче ме се, волим да знам новостп, догађаје, али то мп ннје довољно. Мора бити нешто друго, пешто што мн не казујеш. Једном речју да тп објасним: сва твоја писма могла бнх ноказатн свом мужу. Докле бп, међутим, требало да између двеју пријатељица као што смо ми, буде писама пунпх малих тајни, ситнпх иоверења,