Delo

378 Д Е Л 0 мањих утисака, које — ма да ту пема ништа грешног, и Боже сачувај! — не би требало да зна муж. Ја се непрестано придржавам тог система: увек сам ти казивала све. А ти, лукави створе, нагнала си ме да ти пишем на стару адресу и после венчања. И ја сам урадила тако. Рекла сам ти одмах: „Аделина Оливијери, poste restante. Бетина је већ била уобичајила да иде по писма. Али труд је бпо узалудан! Та своја писма могла си да упућујеш на моју кућу, јер у њима нема нпшта што би ме могло комнромитовати. Уосталом, мој муж је цео дан ван куће, те бих пре ја могла да примам и отварам његова него ли он моја. Али све и кад би читао та твоја писма, нашао би у њима само досадних ствари. Дакле ? Пази: ми полазимо осмога или десетога у Швајцарску. Остаћемо на путу дваестак дана; за то време ти се одмори. Лутаћемо по планинама, нигде се нећемо дуго задржавати, те ти тако не могу рећи куда би ми слала писма. Али пре осмог т. ј. пре но што се кренем на пут, хоћу да имам једно твоје писмо, једно лепо писмо. Јеси ли разумела! А сад те кажњавам. Имала бих да ти кажем многе ствари, занимљиве ствари, али нећу. То ћу учинити кад то будеш заслужила. Chez moi ништа ново. II даље сам задовољна. Живот је помало монотон, малко млак. Али не жалим се. Рекла сам ти већ, много сам се изменила, и, поред тога, расуђујем. II кад се сетим свога девојачког живота, овај данашњи чини ми се рајски живот. Месец је дана, за мало, како не видим Тота: па то само је блаженство. Идем сваки дан к тетки (још је једнако удовица!), али онда кад сам уверена да нећу њега наћи тамо. Радим; помало се занимам кућним пословима, да не би Бетина баш са свим постала домаћица; помало идем у посете (проносим по салонима своју нову титулу госпође!); читам много. А ти? Пујеш, дигни једном копрену с тога твог живота. Јер, знаш, чини ми се да има неке тајанствености у твом животу. Прими много леппх пољубаца од Своје Аделине.