Delo

394 Д Е Л 0 друге Думе увећава и ојачава поверење масе према овој установи и олакшава јој могућност да постане прави центар опште борбе народне за слободу и власт,“ — насупрот томе резолуција предлаже, „да се открију илузије које се тичу Думе, која је у ствари само саветодавна установа“. У парламенту социјал-дехмократе „критиковаће с гледишта интереса варошког и сељачког пролетаријата, тако исто с гледишта демократског духа, предлоге и пројекте свих странака непролетерских и стављаће им насупрот своје сопствене захтеве и предлоге“. Али, „кад би прилике захтевале“, социјална демократија подупреће „као мање зло оне међу законодавним пројектима других странака, који, једанпут реализовани, могу постатп, у рукама народне масе, оружје у револуционарној борби за стварну слободу демократије“. Међутим „максималисте“ опомињаху странку да не узима овај пут. Један од знатних представника ове доктрине даваше овај савет својим присталицама: „Треба да оставимо наше пројекте нама, који неће бити ни либерални ни мало-буржоаски, већ демократски, који неће бити писанп бирократским језиком, већ језиком револуције и да их ми изгласавамо. Нека их црни и кадети одбаце! Само тада ми ћемо прећи на неумитну критику кадетског пројекта, остављајући кадетима бригу да туку црне и не узимајући пред народом одговорност за сиромаштво псевдодемократског духа кадетског“. Не треба мислити да социјал-демократе сматраху само кадете за псевдодемократе. Они осећају исто неповерење, које иде до ирезирања, и према својим колегама са левице, поименце према нациопалним социјалистима и радницима. Ма да је странку социјал-демократску у другој Думи нарочито представљала умеренија фракција „минималиста“ и ма да је она бројала само 12 „максималиста“, ипак је, бар у почетку своје активне улоге, покушавала свима средствима, да се одликује настраношћу од других социјалистичких странака. После неколиких устезања они су дефинитивно одбили да учествују у саветовањима опозиције у Думи, организоване у намери да се утврди један заједнички тактички план. Најзад социјал-демократе су одбиле предлог револуционарних социјалиста, националних социјалиста и радника, који се тицао стварања једног сталног партиског органа, па било то само у циљу информатнвном. Они су одлучили независно, без помоћи других њима сродних група, да покрену питање о