Delo

398 Д Е Л 0 само (на крају прошле године) трећи конгрес партиског већа признао је, да се не може примити постојање организација „једино'намењених ексиропријационом раду“, не искључујући ипак „могућност да се изврше експропријације државне благајне помоћу терорнстичке акције“; веће је тако исто признало као „прилагођенију циљу организацпју нарочитих повремених одељења одређених да настављају овај задатак, сваки пут за тачно одређено предузеће, и састављених искључиво од партијских чланова, под управом нарочито постављеног лица.“ Из ових цитата види се, да сехоцијал-револуционари не одричу свога старог система, осим ако су они на то принуђени расцепом у странци, као што је било у секцији воронешкој, која је формално осудила, у месецу фебруару прошле године, експропријаторску и терористичку акцију. Нема много да се каже до сад о акцији националних социјалиста. Ближи животу по своме програму него две претходне странке, имајући тачннје схватање сељачких потреба, ова је странка, својом тактиком у другој Думи, дала доказа о најјачем радикализму, у супротности према писаним упутима својих вођа. Ова умерена странка, која данас не показује никакве активности, могла би, како у то верују руски радикали, образовати језгро једне странке, која би била од утицаја на сељаке, кад би она имала већу снагу преобраћања и привлачпости. Да бисмо завршили овај преглед нолитичке акције екстремних странака, потребно је посветити неколико речи „радницима“. Ова група, која се појавила од почетка прве Думе, истакла се оштрим критикама својихвођа: Аладјина, Аникина, Бондарева и Жилкина. Један радикални публициста, Семјанјука, прича овако генезу њена стварања: „Група се састојала из демократских елемената и било је везе само у њеном револуционарном душевном расположењу, износећи тако, као у каквом огледалу, мишљења и осећања радничких класа“. „Група рада“ није имала ни утврђеног и одређеног задатка ни политичкога циља. Она није била везана тактичним јединством. Она се организовала тек на неколико дана после отварања Думе. Један део сељачких носланика, наклоњених опозицији, дошао је у Петроград с чврстом одлуком да добије за своје бираче „земљу и слободу“. Некн су од њих имали идеју да уједине сељачке посланике и да образују јаку