Delo

АПА КАРЕЊИПА 03 Ана је у почетку избегавала, колнко је год могла то друштво кпегиње Тверске, јер је за тај круг требало трошнти више по што су јој средства допуштала, а и годио јој је внше онај први, али после путовања у Москву било је обратно. Опа је избегавала своје нријатеље но срцу и посећивала ,је то више друштво. Ту се често палазила с Вронскнм и осећала је узбуђење и радост кад год би га видела. Најчешће се налазпла с Вронским код Бетси, која је била по пореклу из породице Вронских, а њему је била сестра од стрица. Вронски је био свуд где год је могао срести Ану и кад год је могао, говорио јој је о својој љубавн. Она му за то није давала никаквог повода, али свакп пут, кад год би га срела, осетила би да јој се у души јавља она иста жпвахност, коју је осетила у вагону оног дана, кад га је ирви пут видела. Она је и сама осећала да јој се радост сијала из очију чим би га угледала и да јој је та радост изазивала на усницама осмејак и она није могла угушити то излпвање радостп. У почетку је Ана искрено веровала да је љута на њега зато, што се он усуђује да је гони, али ускоро по повратку свом из Москве, отишавши на једно посело где је мислила да ће га наћи, а он тамо није био, она је одмах разумела по тузп, која је обузе, да је варала саму себе, и да јој његово трчкарање за њом не само није непријатно, већ да јој је оно свеколико ужпвање њезина живота. Чувена певачица је певала по други пут и сва арпстокрација је била у позоришту. Спазивши нз своје фотеље у првом реду сестру од стрица, Вронски и пе сачека одмор, већ уђе код ње у ложу. — Зашто нпсте дошли на ручак? — рече му она. Дивим се просто тој видовитости код заљубљених, — додаде она осмејкујући се, и рече тихо да само оп чује: — није пи она била Али дођите после опере. Вронски је упитно погледа. Она климну главом. Он јој се захвали осмејком и седе до ње. — А кад се сетим само ваших подсмеха! — пастави кнегиња Бетси, која је уживала да прати развитак те страсти. Куд се све то деде! Ви сте уловљени, драги мој. — Ја само то и желим да будем уловљеп, одговори Вронски с мирним доброћуднпм осмејком. — Ако на нешто и ропћем,