Delo

64 Д Е Л 0 то је само на то, што сам, истину рећи, одвећ мало уловљен. Почињем већ губити наду. — А какву наду ви можете имати? — рече Бетси, која се нађе увређена за своју нријатељпцу: entendons nous1... Али очи су јој играле и речпто говориле, да она исто онако као и он разуме какву наду може он имати. — Никакву, — рече Вронски смејући се и показујући своје здраве још све читаве зубе. — Допустите, — додаде он узевши јој из руке доглед и почевши да разгледа, преко њеног голог рамена, супротан ред ложа. — Бојим се да не постанем смешан. Он је знао врло добро да у очима Бетси и свих осталих аристократа, није био у опасности да постане смешан. Знао је врло добро да у очима тих лица, улога несрећног љубавника какве девојке, или уопште неудате женске може бити смешна, али улога човека који трчи за удатом женом, и који и живот залаже да је навуче на прељубу, — та улога има у себи нечег лепог, величанственог, и никад не може бити смешна, и зато он спусти доглед с веселим осмејком, који му је играо око усана испод бркова и погледа у сестру. — А зашто нисте дошли на ручак? — рече она посматрајући га с уживањем. — То треба да вам испричам. Био сам заузет и то чиме? Могао бих се кладити на сто у хиљаду да нећете погодити. Мирио сам мужа с човеком, који му је увредио жену. Бога ми!.. — Па јесте ли их помирили? — По готову. — Треба да ми то испричате, — рече она устајући. — Дођите за време другог одмора. — Не могу: идем у француско позориште. — Зар код Нилсонове? — повика Бетси запрепашћено, и ако нипошто не би могла разликовати Нилсонову од ма које хористкиње. — Па шта да радим. Имам тамо састанак све због тог мог мирења. — Блажени миротворци, они ће се спасти, — рече Бетси, која се сети да је нешто слично од неког чула. — Дакле седите и исиричајте ми шта је то. II она оиет седе. 1 разумимо се.