Delo

АНА КАРАЊИНА 65 V То је мало слободнија прича, али тако занимљива, да баш хоћу да вам је испричам, — рече Вронски, гледајући је пасмејаним очима. — Нећу вам именовати лица. — А ја ћу погађати, у толико боље. — Дакле слушајте: возе се колима два весела младића... — Наравно официри вашег пука? — Ја не кажем да су официрп, већ просто два младића, који тек што су доручковали. — Преводите то, који су се поднапили. — Можда. Иду, дакле, они на ручак код једног друга у највеселијем расположењу. II виде престиже их на фијакеру лепа женица, окреће се и, њима се бар тако чини, клима им главом и смеје се. Они наравно појуре за њом. Јуре из све снаге. Пзненађени виде да лепотица заустави кола пред истом кућом куд иду и они. Лепотица устрча на горњи спрат. Они виде само румене уснице испод кратког вела и лепе мале ножице. — Ви то причате с таквим задовољством, да ми се чини и ви сте један од те двојице. — А шта сте ми мало час рекли? Младићи уђу код свог друга, који нриређује опроштајни ручак. Они ту заиста попију можда неку више но што треба, у осталом као што бива и увек на опроштајним ручковима. За ручком распитују ко живи горе у кући. Нико не зна и само домаћинов лакеј на питање — станују ли горе мамзеле1 — одговара да их ту има врло много. После ручка младићи иду у домаћинов кабинет и пишу писма непознатој. Напишу страсно писмо, љубавну изјаву н сами носе писмо горе да објасне оно, што не би у писму било сасвим јасно. — Што ми причате такве скандалозне ствари? Па? — Звоне. Излази слушкиња, они јој дају пнсмо и уверавају је да су обојица тако заљубљени, да ће ту одмах пред вратима умретп. Слушкиња у недоумици преговара с њима. Наједанпут долази господин с увпјеним залисцима, црвен као рак и каже им да у кући сем његове жене нема ннког, па обојицу истера. — Откуд ви знате да он има увијене залпске? — Слушајте само. Ишао сам данас да их мирим. — Па шта је било? 1 од фр. mađemoiselle — овде у смислу кокете. Дело? књ. 48. о