Delo

370 Д Е Л 0 писима и листовима. А ова његова друга књига још боље потврђује горње тврђење. У њој су дваестак песама у прози у лепом руху, чистим језиком написане. На стилу му могу позавидети и први наши писци, чак могу се на њега и угледати. И као што је Флобер био узор француским писпима и недостижан стилиста још и данас, тако he и Ускоковић убрзо показати да бити књижевник и писатн књижевним језиком не може свако. Свака од тих његових стварчица је какав мали роман изнет у неколико речи, — интимна историја коју и сами доживљујете, саосећате, — портрет душе која је тако осетљпва и прима у себе брзо утиске спољњег, чулног света, па их верно снимњене пружа вама у пластичној форми, необичној а лепој. И збиља то ie „књнга за уморне људе“, јер те вас ствари не замарају, напротив иривлаче све више, те неприметно улазите у његов нарочити свет, у коме се и сами тако пријатно осећате. Разумете га, јер је јасан и искрен, — а ове две особине то су најређе одлике код других наших писаца, — изгледа вам да слушате каквог свог искреног пријатеља, коме смете слободно иоверити своје мисли н осећања. Свака је реч па своме месту, ничега нема у овој књизи излишнога, ненотребнога. Осећате како између њега и вас постоји нешто невидљиво што вас приблпжује све јаче и више. II оно што је било скривено, и иреко чега је време бацило вео заборава оживљава у души вашој и ви то видите пред собом у каквом пејеажу, акварелу или лепој фресци, импресији јасио и разговетно израђеној. Ускоковић је реалиста. а тон његових стварп је песимпстички, али тај песимизам нпје болестан, вештачки, неприролан већ здрав, снажан. Он не иде склопљених очију кроз живот, већ бодро пратп и посматра све око себе, види и оно што многп од нас никад не би запазио. Познаје и лнце п наличје живота, схвата га онако како треба трезвен и мислен човек, философ и песник, да га схвати. И живот и људе гледа са обе стране, анализује пх, анатомски испитује заједно са свима лепим и ружпим особинама. Црта верно ружне страсти, пороке и зле навике своје око-