Delo

10 . Д Е Л 0 Ти се у бриге и у мрак зарони, Испуни срце с пуно зла и страха. Ал’ душу своју никоме не нуди, Падни, ал’ само одратна не буди! Чувај се једног да не видиш дана Шта си све могла својим срцем дати. Твоја би душа морала да пати За старе боле преболелих рана, И видела би колико си сјала, И осетила да си данас пала. Кад би се добу повратила старом, Мене би понос до безумља одн’о.;Ј Сетио бих се свега што сам подн’о, И презр’о бих те оним истим жаром Којим сам теби своју љубав рек’о, Кад сам од тебе све за живот чек’о. Владимир Станимировић.