Delo

16 Д Е Л О и онда је Аустро-Угарска ушла и у Новопазарски Санцак, иосевши Препоље 14. сентембра 1879. године. Овом конвенцијом, пошто је фактички заузела Босну и Херцеговину, Аустро-Угарска je уснела одбити турски захтев да се и у њој спомене привременп карактер окупације. Њом су уређена питања друга, али је између осталога и питање о поступању са становницима Босне н Херцеговине кад се баве или путују по иностранству остало нерешено и остављено за доцнији нарочити споразум. У земљи је остало и даље ванредно стање под којим се нова управа начела организовати. Чим је колико толико стала добро ногом у Босни и Херцеговини, и закључила с Турском конвенцију, Аустро-Угарска се окренула Србији. Она је њој понудила и наметнула ову тајну конвенцију. Она је хтела да је веже за себе и да свој нови посед у Босни и Херцеговини обезбеди од незгода и опасности које би могле с ове стране доћи. Она онда не само што није налазила да Србија нема правну титулу да се интересује за Босну и Херцеговину, него је ту правну титулу у толикој мери осећала да је сама пред Србију изашла с нарочитом, тајном конвенцијом, иошто је за њу раније припремила била терен! Краљ Милан је ресултатима рата и Берлински.м Конгресом већ био готово сломљен. Требало је још мало па да душевни слом његов буде потпун. Аустро-Угарска се за то ревносно потрудила и одмах, по Конгресу, на посао дала. Још за трајања Конгреса она је Србију везала погодбом од 8. јула 1878. године за уређење железничких, трговинскпх, царинских и бродарских односа, и њој је био задатак, као што бечки нрофесор Dr. К. Griinberg каже у свом делу Oesterreich-Ungarns handelspolitischen Beziehungen zu den Landern an der unteren Donau, Leipzig, 1902., да прокрчи пут потпуном стапању обеју земаља у једну царпнску област. Кад је Ј. Ристић, ондашњи шеф српске вледе, покушао идуће две године да трговинским конвенцијама с другим земљама, а нарочито трговинским уговором с Енглеском, criace земљу од ове опасности, Аустро-Угарска је иритисла на Србију свом снагом својом, и у јесен 1880. на питању трговинско-полптичком изазвала кризу и промену владе, тражећи за себе искључни положај у Србији. И онако већ иосрнуо и сломљен, Краљ Милан је сад са свим подлегао. Аустро-Угарска је, после силе, прешта на употребу и других средстава. Одмах иза нромене владе, она је Ср-