Delo

28 Д Е Л 0 — Са места, на коме си срамоту и зло учинио, да те срамота и зло снађу... Угашена радости и сахрањена надо Moja, * суд народни те је каштиговао смрћу... II изговоривши те као смрт хладне речи, несрећи старац клону и поведе се у страпу. Истог дана би по селу разглашено да ће те ноћи са Црне Чуке несрећни Обрад, везан, бити гурнут у понор. И грозеа пресуда заиста те ноћи би извршена, без једне речи, без једног уздаха, без једне сузе. Било је већ које доба ноћи кад се из понора, као из каквог исполинског гроба, у нравцу ка врху Чуке поче уз стрмене стене верати једна женска прилика. Ноћ је била тиха и јасна, и ту благу тишину с времена на време нарушаваху само ћук и буљина, који су се ваљда надметали у свом језовитом двопеву. У даљини, кроз чаробну клисуру Дервенту, за коју су везане толике фантастичне и страхотне гатке народне, сетно је шумила река Дервента. Горостасне стене, опасане дебелим жилама црних борова који су се у небо пели, на мекој месечини бацале су далеку и полупрозрачну сенку, пуну тајанствености и чежње. Женска прилнка се с тешком муком верала уза стрмене стене. Под њеним ногама опучало се ситно и крупно комађе зубом времена наједених стена п са хуком и треском, ломећи се о гребене нижих камених слојева, падало у понор. Али се она са самртничким напором хватала за жиле борове, пужала се као мачка од једне до друге, са лица јој је у млазевима лио зној а из прстију јој је крв пшбала. Али одједном застаде. Да ли је снага издаде? Или се од нечега уплашила? Или се у својој великодушној и јуначкој одлуци покајала? Не. Доспела је жељеној мети. Над њеном главом, о једну суву рачву црнога бора, висио је несрећни Обрад, закачен о тканпце којима му беху унакрст везане и ноге и руке. Она постоја тако тренутак-два, онда стеже срце и сузним очима погледа несрећног младића. Кад виде да су још до тога