Delo

284 Д Е Л 0 јест с тим да се сад, као награда за све ово, нашао усамљен, обрукан, исмејан, ником неиотребан и од свију презрен. Прва два дана после одласка жениног, Алексије Александрович примао јо молиоце, деловођу, ишао у комитет и излазио у трпезарију на ручак, као и обично. Не дајући себи рачуна о томе, зашто то ради, он је све силе своје душе за ова два дана напрезао само на то, да би могао имати спокојан и чак равнодушан изглед. Одговарајући на иитања о томе, шта да раде са стварима и собама Ане Аркадијевне, он је присиљавао себе, штојевише могао, да има изглед човека, за кога овај догађај није био непредвнђен и нема у себи ништа што би се издвајало из низа обичних догађаја, и он је постизавао своју сврху: нико није могао приметити у њему знаке очајања. Али другог дана, после њеног одласка, кад му Карњеј предаде рачун од модискиње, по коме је Ана заборавила да плати, и кад јави да је ту и сам помоћник, Алексије Александрович нареди да га пусте унутра. — Извините, ваше превасходство, што се усуђујем да вас узнемирим. Али ако заповедате да се обратим њеном превасходству, да ли бисте изволели саопштити ми њихну адресу. Алексије Александрович, како се учини помоћнику, замисли се и одједном, окренувши се, седе за сто. Наслонивши главу на руке, он је дуго седео у том положају; неколико пута покушавао је да говори и з?устављао се. Појмивши осећаје господинове, Карњеј замоли помоћника да дође други пут. Оставши опет сам, Алексије Александрович разумеде да није у стању више издржати улогу чврстине и мирноће. Он нареди да се врате каруце које су га чекале, заповеди да никог не примају и није излазио да руча. Он осећаше да неће моћи издржати онај општи притисак презрења и огорчења, које је јасно видео на лицу, и овог помоћника, и Карњеја, и сваког без изузетка, кога је сретао за ова два дана. Он осећаше да не може да отклони од себе мржњу људи зато, што ова мржња није долазила отуда, што је он био рђав (тада би се он могао старати да буде бољи), него отуда, што је он срамно и одвратно несрећан. Он је знао да ће они баш за то, што је његово срце било искидано, бити према њему немилосрдни. Он је осећао да ће га људи уништити, као што пси даве измученога пса, који скичп од болова. Он је знао да је једини спас од људи — сакритн од њих своје ране, и он је то