Delo

288 Д Е Л 0 Алексије Александрович натмури се иукрстивши руке, поче пуцати прстима. — Треба знати све подробности, — рече он танким гласом. — Moh човечија има своје границе, грофице, и ја сам нашао своје. Цео дан ја сам морао да правим распоред, распоред у кући, што проистиче (он належе на реч проистиче) из мојег новог, усамљеног положаја. Послуга, гувернанта, рачуни... Ова мала ватра спалила ме је и ја нисам био у стању да издржим. Уа ручком... јуче умало нисам отишао с ручка. Ја нисам могао да поднесем погледе мога сина. Он ме није питао о значају свега овога, али он је хтео да упита, и ја нисам могао издржати те погледе. Он се бојао да гледа у мене, али није то само... — Алексије Александрович хтеде да помене рачун, који му поднеше, али глас му задрхта и он застаде. Тога рачуна, на плавој хартији, за шешир и траке, он није могао да се сети без жалости према самом себи. — Ја разумем, пријатељу мој, — рече грофица Лидија Ивановна. — Ја све разумем. Помоћ и утеху ви нећете у мени наћи, али ја сам ипак дошла само зато да вам помогнем, ако могу. Кад би могла да скинем с вас све те ситне, понижавајуће бриге... Ја разумем да је ту потребна женска реч, женска наредба. Поверавате ли све то мени? Алексије Александрович ћутке и благодарно стеже јој руку. — Ми ћемо се заједно заузети за Серјожу. Ја нисам јака у практичним пословима. Али је ћу се латити тога, ја ћу бити ваша економка. Не благодарите ми. Ја то не чиним сама... — Не могу а да вам не благодарим. — Али, пријатељу мој, не подлежите томе осећају, о којем сте говорили — да се стидите онога, што је највећа висина једног хришћанина: ко се унизи, тај ће се узвисити. И не можете ви мени благодарити. Треба благодарити Њему и Њега молити за помоћ. Само ћемо у Њему наћи мир, утеху, спасење и љубав, — рече она, и, подигнувши очи горе, поче се молити, како се по њеном ћутању учини Алексију Александровичу. Алексије Александрович слушаше је и они пзрази, који му се пре чињаху излишни, сад изгледаху природни и утешни. Алексије Александрович није волео овај нови одушевљени иравац. Он је био човек с вером, интересовао се религијом поглавито у политичком смислу, и ово ново учење, које је