Delo

296 Д Е Л U — Честитам, — рече му она, показајући очима на ленту. Уздржавајући осмејак задовољства, он слеже раменима, затворивши очи, као да хтеце рећи да га то не може обрадовати. Грофица Лидија Ивановна зналаједобро дајетоједна од његових главних радости, ма да то он никад не признаваше. — Како је наш анђео? — рече грофица Лидија Ивановна, подразумевајући Серјожу. — Не могу рећи да сам потпуно задовољан њиме, — подижући обрве и отварајући очи, рече Алексије Александрович. — Ни Ситњиков није задовољан. (Ситњиков беше педагог, коме је поверено било светско васпитање Серјожино). Као што сам вам говорио, постоји у ње.му некаква хладноћа према оним нзјглавнијим питањима, која морају ганути душу сваког човека и сваког1 детета, — поче излагати Алаксије Александрович своје мисли о једином, осим службе, питању које га интересоваше — о васпитању сина. Кад се Алексије Александрович, уз припомоћ Лпдије Ивановне, понова вратио животу и делатности, он осети своју дужност да поради на васпитању сина, који остаде на његовим рукама. Пошто се никад раније није занимао питањима о васпитању, Алексије Александрович посвети сад неко време теориском изучавању тога предмета. Прочитавшп неколико књпга антропологије, недагогике и дидактике, Алекспје Александрович састави план васнитања и, позвавши најбољег петроградског иедагога ради руководства, приступи послу. И тај га посао стално занимаше. — Да, али срце? Ја вндим у њему срце очево, а с таквим срцем дете не може бити рђаво, — рече одушевљено Лидија Ивановна. — Да, хможе бити.... Што се тиче мене, ја вршим своју дужност. То је све што ја могу да учиним. — Вп ћете доћи до мене, — рече грофица Лидија Ивановна, носле мале почивке, — треба нам да иоговорпмо о жалосној ио вас ствари. Ја бих све дала да вас избавпм од извесних усиомена, али други ве мисли тако. Ја сам добила од ње писмо. Она је овде, у Петрограду. Алексије Александрович уздрхта нрн помену његове жене, али се одмах установи на његовом лицу она мртва непомичност,. која изражаваше нотнуну немоћ у овој ствари. — Ја сам то очекивао, — рече оп.