Delo

АНА КАРЕЊИНА 301 — Како да не знам? Beh су долазили да му честитају. — Па шта, је л’ му мило? — Како да му није мила царска милост! Значи да је заслужио, — рече вратар строго и озбиљно. Серјожа се замисли, загледајући у изучено до најмањих подробности лице вратарево, особито у подбрадак, који је висио између седих бакенбарата и који нико други није видео, осим Серјоже, ]ер он никад не гледаше у њега друкчије, него оздо. — А твоја кћи, је ли долазила? Кћи вратарева била је балетна играчица. — Како he да дође радним даном? Она има такође учење II ви имате учење, господине, идите. Дошавши у собу, Серјожа, уместо да заседне за лекцију, исприча учитељу своју претпоставку да оно, што су донели, мора бити да је машина. — Како ви мислите? — упита он. Али Василије Лукич мишљаше само о томеДда треба учити лекцију из граматике, јер ће учитељ доћи у два сата. — Не, реците ми само, Василије Лукичу, — упита он одједном, седећи већ за столом и држећи књигу у рукама, — шта је више од Александра Невског? Знате ли, татаје добио Александра Невског? Василије Лукич одговори, да је од Александра Невског већи Владпмир. — А још већи? — А највећи је Андрија Првозвани. — А још већи од Андрије? — Не знам. — Како, зар и ви не знате? — и наслонивши се на руке, Серјожа се удуби у размишљања! Размишљања његова беху врло сложена и разнолика. Он премишљаше о томе, како ће његов отац добитп одједном и Владимпра и Андрију, и како ће услед тога данас на часу бити много бољи, и како ће он сам, кад буде велики, добити све ордене и оно још што буду измислили више од Андрије. Тек што измисле, а он заслужи. Они још веће измисле, а он одмах заслужи. У таким размишљањима прође време, и кад је учитељ дошао, лекција о околностима врг'" ... и нашша радње није била научена, и учитељ не само да беше не лдовољан, него се и наљути. Ова љутња учитељева ганула је Серјожу.