Delo

306 Д Е Л 0 — Не. — За играчке? — Не. Не можете погодити. Дивно је, али је тајна! Кад се збуде, казаћу вам. Јесте л’ се досетили? — Не, не могу. Реците, — рече Василије Лукич, смешећи се, што је с њим ретко бивало. — Хајд’, лезите, ја гасим свећу. — А ја без свеће још боље видим оно, што видим и за шта се молим. Ето, умало се нисам издао! — насмејавши се весело, рече Серјожа. . еКад изнеше свећу, Серјожа је слушао_и осфао своју маДчф. Она јеХЈтаЈала над њим и миловала га погледом пунпм љубави. Али се појавише ветрењаче, ножпћ, све се измеша и он заспа. XXVIII Дошавши у Петроград. Вронски и Ана одседоше у једној од најбољих гостионица. Вронски оделито на доњем спрату, а Ана, са дететом, дојкињом и девојком, на горњем спрату, у великом одељењу које се састојало из четири собе. Првог дана по доласку, Вронски се упути брату. Тамо затече и матер, која беше дошла нослом из Москве. Мати и снаха сретоше га као и обично; оне га распитиваху о његовом путовању по иностранству, говораху о општшч познаницима, али ни речи једне не поменуше о његовим односима према Ани. Сутрадан изјутра брат дође до њега и сам упита зању; Алексије Вронски отворено му рече, да он гледа на своју везу с Карењином као на брак, да се нада да ће удесити развод и да ће се тада оженити њоме, а дотле је сматра за своју жену, као и сваку другу жену, и моли га да тако саопшти матери и својој жени. — Ако свет не одобрава ово, мени је све једно, — рече Вронски, — али ако моја родбина хоће да буде са мном у сродничким односима, онда она мора бити у таквим истим односима и са мојом женом. Старији брат, који увек уважаваше суђење млађег брата, није тачно знао, да ли је он у праву или не, све дотле, док свет није решио то питање; сам пак, лично, он није имао ништа против тога, и заједно с Алексијем пође Ани. Вронски се пред братом, као и пред свима, обраћао Ани на ви и понашао према њој као према блиској познаници, али