Delo

АНА КАРЕЊИНА ЗОб заслужити пред Богом и бити жнв узнет на небо?“ мишљаше Серјожа. Рђави, то јест они које Серјожа не воли, могли су умретн, али сви добри могу бити као и Енох. — Дакле, који су патријарси? — Енох, Енос. — Па то си већ говорио. Рђаво, Серјожа, врло рђаво. Кад се ти не стараш да сазнаш оно, што је најпотребније хришћанину, — рече отац устајући, — шта те онда може занимати? Ја нисам задовољан тобом, и Петар Пгнатич (то је био главни педагог) незадовољан је тобом... Морам да те казним. Отац и педагог беху незадовољни Серјожом. II заиста, он се учио врло рђаво. Али се никако није могло рећи да је он био неспособан дечко. Напротив, он беше много способнији од оних дечака, које педагог истицаше Серјожи за пример. Са гледишта очевог он није хтео да учи оно, чему су га учили. У самој пак ствари — он није могао то да учи. Није могао зато што су у души његовој били захтеви, који га више обвезиваху него они, које су изјављпвали отац и педагог. Ти захтеви противуречпли су једни другима, и он се нросто борио са својим васпитачима. Он имађаше девет година, беше још дете; али он познаваше своју душу, она му беше драга, чуваше је као што капак чува око и без кључа љубави никога не пушташе у своју душу. Његови васпитачи жаљаху се да он неће да учи, а душа његова беше препуна жудње за науком. И он се учио од Капитонича, учио од дадиље, од Надице, од Василија Лукича, но не од учитеља. Она вода, коју су отац и педагог навијали на своју воденицу, одавно је отицала и радила на другом месту. Отац казни Серјожу, не пустивши га да иде Надици, братаници Лидије Ивановне; али та казна испаде на срећу Серјожину. Василнје Лукич беше врло расположен и показа му како се праве воденице - ветрењаче. Цело вече прошло је у послу и сањаријама о томе, како да се направи таква ветрењача да се на њој може окретати: ухватитн се рукама за крила, или привезати себе — и окретати се. 0 матери Серјожа целог вечера није мислио, али, будући већ у постељи, он се одједном сети ње и помоли се својим речима: да мати престане крити се и да му сутра, на његов рођен-дан, дође. — Василије Лукичу, знате ли о чему сам се још помолио? — Да се боље учиш?