Delo

324 Д Е Л 0 је она ушла, скинула бунду и изашла пред свет. Тушкевич, Јашвин, кнегињица Варвара‘‘, замишљаше он... „А шта ћу ја? Или се ја бојим, па сам је предао заштити Тушкевича? Како год погледаш — глупо, глупо... II зашто ме она ставља у овај положај?" рече он, махнувши руком. Овим покретом он закачи за сто, на коме стајаше селтерска вода и боца с коњаком, и умало га не' претури. Он се маши да га прихвати, испусти га, и јетко га гурну ногом и зазвони у звонце. — Ако хоћеш да служиш код мене, — рече он камердинеру који уђе, — онда не заборављај свој посао. Ово не сме да буде. Ти мораш одмах носити. Камердинер, осећајући се невин, хтеде да се оправда, али погледавши у господина, разумеде по његовом лицу да треба само ћутати, и хитро увијајући се, спусти се на ћилим и стаде одабирати целе и разбијене чаше и боце. — То није твој иосао, пошљи лакеја нека почисти, и спреми ми фрак. Вронски уђе у позориште у осам и по часова. Представа је била у највећем јеку. Старчић капелдинер скиде бунду с Вронског, и познавши га, назва га „ваша екселенција“ и предложи му да не узима нумеру, него да просто викне Фјодора. У светлом коридору не беше никога, осим капелдинера и двају лакеја са бундама на рукама, који слушаху крај врата. Иза притворених врата чули су се звуци опрезне пратње стакато оркестра и једног женског гласа, који је јасно и разговетно изговарао музикалну фразу. Врата се отворише, пропуштајући капелдинера, и фраза која се већ примицаше крају, јасно погоди слух Вронскога. Но врата се одмах затворише, и Вронски не чу свршетак фразе и каденце, али по бурном пљескању и одобравању он појми да се каденца свршила. Кад је ушао у сјајно осветљену салу, шум и жагор још не престајаше. На позорници је певачица, сијајући голим раменима и брилијантима, нагињући се и осмејкујући се, скупљала, уз прппомоћ тенора којије држаше за руку, букете који незгодно прелетаху преко рампе, и прилазила је господину са сјајном од помаде косом. који пружаше преко рампе своје дугачке руке са некаквом