Delo

АНА КАРЕЊИНА 323 свога једа. Кад би јој казао отворено оно што је мислио, он би рекао: — У томе накиту и са познатом свима кнегињицом појавити се у позоришту — значило је не само признати свој положај пропале женске, него бацити рукавицу свету, т. ј. на свагда га се одрећи. Он јој то није могао казати. „Али како она не може то да појми, и шта се ово у њој збива?“ говораше он у себи. Он је осећао, како се у једно исто време његово поштовање према њој смањивало и свест о њеној лепоти увећавала. Он се врати натмурен у своје оделење и, севши поред •Јашвина, који беше испружио своје дугачке ноге преко столице и пијаше коњак са селтерском водом, нареди да му се то нсто донесе. — Ти велиш Силни Ланковскога. То је добар коњ, и ја ти саветујем да га купиш, — рече Јашвин, погледавши у мрачно лице свога друга. — Пстина, има обешене сапи, али ноге и глава — како се само пожелети може. — Мислим да ћу узети, — одговори Вронски. Разговор о коњима занимаше га, али он ни за тренутак не заборављаше на Ану, нехотице ослушкиваше звуке корака по ходнику и погледаше у часовник на кампну. — Ана Аркадијевна наредпла је да јавим, да су отишли у позориште. Јашвин, насувши још једну чашу коњака у селтерску воду, испи и устаде, закопчавајући се. — Што? Хајд’мо! — рече он, једва приметно смешећи се испод бркова и показујући тим осмејком да разуме узрок нерасположења Вронскога, али му не придаје никакву важност. — Ја нећу, — мрачно одговори Вронски. — А ја морам, обећао сам. До виђења. Или, ако хоћеш, дођи у партер, узмп фотељу Красинског, — додаде Јашвин, излазећи. — Не, имам посла. „Са женом брига, с не-женом још горе“, помислн Јашвин, излазећи из гостионице. Оставши сам, Вронски устаде са столице и поче ходати по соби. „На шта је данас? Четвртп абониман... Јегор је са женом тамо, и мати вероватно. То значи да је сав Петроград тамо. Сад