Delo

28 Д Е Л 0 Оно друго лице заусти да подсети г. начелника на још неке тугаљиве оклности које је он као случајно заборавио поме* нути, али му се то не даде учинити, јер је гошћа, која је у томе тренутку изгледала потпуно спокојна, прснула у смех до суза. Иоле добар психолог по овом моменту дошао би до закључка да је у души даме извршен извесан процес који је целу ситуацију свео на решење и негативно и смешно, али то не могоше разумети ни г. начелник ни његов ноћни садруг. Смејући се још, дама извади из недара златан сат, загледа се у њ смејући се, и, смејући се, рече: — Време је да се отпочине... Господа ће ме извинити додаде она, устаде и љубазно пружи руку и г. начелнику и оном другом лицу. Оба џентлмена били су такође на ногама. — Ако допустите да вас испратим до собе? — рече г. начелник и учини корак-два за дамом. — Имао бих да вам саопштим још неке појединости, које су управо најгоре у целој овој ствари. Само тек да их знате, а оне су такође већ отклоњене... — Хвала лепо, али то другом приликом — рече дама, очевидно уздржавајући се од смеја, поклони се и оде. Сад се другови ћутећи погледаше. — Честитам! — рече марвењак у оставцп и пружи руку г. начелпику. — Видео сам, још сам видео кавалера, али овако на јуриш освојити даму, то ми је првпна ноћас да видим! Честитам! — Е тако ја пеглам! — зајекта г. начелник, пун среће. После су опет засели за сто, пнли, пушили и ишчуђавали се сјајно-изведеној ствари, чинећи један другом необично ласкаве комплименте. Марвењак се никако није могао прибратп од чуда како су г. начелнику падале на ум све оне ствари које је гошћи онако лепо саопштавао. У које доба наишли и неки весели официри, те је с њима настављена пијанка до саме зоре. Марвењак се није могао уздржати а да им не саопшти успех г. начелников, на чему су му и они честптали, па и позавидели. Здравице су се ређале, и за г. начелннка и гошћу пало је тачно десет здравица. Г. начелник се осећао као голуб коме су крила била очупана па му поново подрасла. У том блаженству се и у постељу спустио.