Delo

ЗЛШТО НИЈЕ ИГРАЛА 2& * * * Сутрадан до подне цела варош је говорила о допутовалоју а по подне о отпутовалој гошћи. Месни дворски апотекар, као председник одбора за дочек гошће, био је формално сломљен тим случајем. Његова госпођа, будући јако љубоморна, ликовала је и своју голему радост због тога није могла прикрити, а то је јако вређало њега. Алп јн куд и камо већу увреду осећао у томе што је спремљени говор, пун класичких цитата из философије, хигпјепе и фармакопеје, просто морао бацити. А понајвећу увреду ocehao је у помисли да тај случај, толико везан за његово име, пружа особиту насладу његовом бившем асистенту, фармацајту Арсеновићу, који ће то, у колико се њега тиче, коментарисати на најпроизвољније и најнакосније начине, не штедећи му од подсмеха чак ни пудлицу У прозору. Чланови одбора за дочек, махом цивилни чиновници, били су такође не мање утучени тим случајем, као и цело грађанство, коме је то пало на срце као пеко незаслужено понижење. Поручени венци и букетп нису подигнутн, за шта је неколико тужаба још тога дана rio подне било подигнуто код месног оиштинског суда. А до тога није требало доћи. Што се тиче г. начелника, он је био поражен таквим исходом стварн, и тек је тад дошао до уверења да није глуп само онај који глупости измишља, већ и онај који их прихвата и усваја. „Ама, је ли само он марвењак, њему нема места међу људима!“ понављао је г. начелник у себи безбројно пута, шетајући крупним корацима по својој канцеларији, решен да се за неколико дана не видн у вароши. Оно друго лице, коме цела ствар такође није била равнодушна, само се ишчуђавало глуиости начелниковој, оној истој глупости, која му је прошле ноћп толико пмпоновала као јединствена досетљивост једног израђеног удварача. А директор? Он је једва о концу остао при чистој свести. А како не би и формално излудео, кад је тога јутра рано од толико очекиване гошће добпо иисмо ове страшне садржине: „Господине, жалим и стидим се што сам се вашем позиву одазвала. Непријатности које су меен бпле намењене и које бп