Delo

УСТАВНА КРИЗА У ЕНГЛЕСКОЈ 331 решава по калупу тог ранијег сзучаја, по тој прецедендији. Сама реч constitution сугерише уређење, органпзовање владе; из саме те речи већ дише један дух компромиса, рашћење једне органпзоване владе Наше речп Уставност и Устав впше потсећају на заустављање ;едне властп која као да има тежњу да постане неограниченом. Веома је карактеристпчна и немачка реч Verfassung. Само нз осећања ово неколпко речи човек би можда могао да конструпше чптаву психологпју народа, како су карактеристичне тенденције које су у њима скривене. Овај садашњи моменат веома је згодан да се види каква је та машина што се зове енглеска уставност, како се она усавршава п како функцпонише? Право Горњега Дома да пзмењује п доиуњује п одбацује Законе који се тпчу финанспја у почетку је бпло једнако праву или веће од права Доњег Дома, н нема никаквог Статута, нити позитпвних законскпх одредаба, којима је то право одузето, пзмењено илп ма у коме погледу ограничено у своме дејству. Горњп Дом никад нп.је формално напустио то своје право; шта више, он је, кад год му се зато указивала прилпка, наглашавао да то његово право још увек постојп у пуној снази, без икаквих ограннчења, п формално је протестовао кадгод се оно хтело да оспори. Пптање је сада какво је стварно дејство тих формалних протеста, и у колико п под којим условпма така права могу да застаре простом неупотребом; даље, да ли прецеденције, нарочпто чисто негативне, треба да буду обавезне ако се појаве онп истн услови под којима су постале, н да ли о њпма не треба водити рачуна у околностима сасвпм новпм. Горњп Дом је, изгледа, пмао да одлучп да лп је случај са Буџетом г. Лојд Џорџа такав да се треба да сматра као сасвнм нов и да створи такву једну револуцпју у парламентарној процедурн да све раније прецеденцнје немају никакве везе с њим и непримешвиве су, н стога нпсу више обавезне чак и да су то биле нре тога. Горњи Дом је у овом случају пмао да донесе једну необпчно важну одлуку од које има да завпеи његова будућа власт. Мора се прпзнати да су Лордовн имали да помишљају на то да ли, кад бп се у овом случају помирплп, изрично пли ирећутно, с тпм да они не могу нп да мењају нн да одбацују садашњи Буџет, да ли они на тај начпн не бп коначно примилп један прпнцпп, који бн њихову садашњу законодавну н фпнанспску 22*