Delo

334 Д Е Л 0 Дом је отпочео да употребљава и овако оружје против Горњег Дома. Кад је Горњи Дом законеке предлоге Доњег Дома, који нису финансиске природе, одбијао, онда је Доњи Дом покушавао да такве предлоге протури на тај начин што их је згодном стилизацијом уносио у разне чисто финансиске законске предлоге, које Доњи Дом, разуме се, нпје допуштао да Лордови мењају п допуњују. Горњи Дом је у то доба био плашљпв, растрзан унутрашњим несугласицама и без икаква ослонца у народу, и свестан своје слабости попустио је Доњем Дому и тренутно допустио такву практику. Али касније, е промењеним политпчким околностима, под владом краљице Ане, Горњи Дом је брзо променио своју политику, и успешно је устао у одбрану својих права. То њпхово одлучније држање почиње управо последњих годпна владавине Виљема III. Доиста, 1700 годпне Доњи Дом је био поднео један законски предлог који ее тицао ирских послова и порезе на земљу. Горњп Дом нађе да у томе законском предлога има одредаба које се не тичу финансија и начине у њему пуно измена и допуна. Две годпне каснпје Лордови су томе своме трпумфу далп израза у често навођеној декларацији од 9. децембра 1702 која је и данас саставнп део Пословнпка Горњег Дома: „Да је уметање ма какве одредбе или одредаба у један финансијски законски предлог чија је садржина страна томе финансиском законском предлогу и разлика од њега — непарламентарно и да тежи уништењу уставности владавпне“. Лордови су ретко имали прилике да тој својој декларацији прибављају важности у практпци, јер и Доњи Дом или није хтео или није био у околностима да се огреши о њу. Ипак од 1807 године има два примера да Доњи Дом није водпо рачуна о овој декларацији и у оба пута Лордовп су јој доиета својом брзом акцијом издејствовали важност, алп у оба ова пута Горњи Дом није вршио измена и допуна него је законске предлоге одбацивао у целини. Пријатељи Горњег Дома обично наводе ове две прецеденције да покажу како декларација Лордова од децембра 1702 годпне није само мртво слово на хартији; међутнм, непријатељп Горњег Дома сматрају да су Лордови, усвајајући метод одбацивања у целини, прећутно признали да ни у таквим случајпма немају право измене и допуне.