Delo

УСТАВНА КРИЗА У ЕНГЛЕСКОЈ 333 одбацнли ма какав законски иредлог који би се тицао пореза или ма каквих новпх издатака који би се тражили од народа. Ма да је Горњи Дом 1660 године повраћеи заједно са монархпјом, ипак он није могао и даље мирно да држи у својим рукама сву своју некадању власт. Доњи Дом је постајао све више суревњив, и Горњи Дом је просто отпочео да сматра као свога супарника. У различним својим резолуцијама које је донео 1671 и 1678 године Доњи Дом је, чинећи један захтев који није имао никаквих прецеденција, порнцао право Лордовима да измењују и допуњују законске предлоге у финансиским питањима, и тражио је да се у томе погледу Лордовима поставе извесне границе. Само једна од тнх резолуција, она од априла 1671, „да Лордови не могу да измене предложени порез или прирез које Доњи Дом предложи", има везе са новчаним законским предлозима у иравом смнслу те речп, док се оне остале односе само на „новчане одредбе“ у обпчним законским предлозима. Доњп Дом је увек екрупулозно полагао на то да се о његовим захтевпма води рачуна. Мора се признати, међутим, да је то у практпци често било врло тешко, али и онда су се трудили да се бар спасе форма. Бивало је, нанример, да Лордови исправе какве погрешке у фпнансијским законским пројектима, за које се у Доњем Дому увидп да су доиста погрешке. И шта је онда требало радити? Требало је, с једне стране, усвојити исправке Горњег Дома; а с друге, спасти форму: да те исправке може да учини само Доњи Дом. То се у разна времена имало да измири на разне начине. Понекад је Доњи Дом одбацивао тако исправљен законски пројекат, па одмах затим подносио нов у коме се водило рачуна о исцравкама Горњега Дома. Понекад, опет, да би штедили осетљивост Доњег Дома, исправке и допуне Горњег Дома исписивале су се црвеним мастилом. Ако је Доњи Дом видео да је Горњп Дом имао право, онда се црвено мастило пзвлачило црним, и Доњи Дом је те измене н допуне подносио као своје. Све ово изгледа као терање комедије п детињарија, али нпје кад се дубље погледа у ствар. То само карактернше с једне стране упорност борбе Доњег Дома, с друге стране испољава онај велики дух компромпса, којп прожима целу политичку борбу у Енглеској. За време владе Виљема III, у седамнаестом веку, Доњи