Delo

БАРОН ЕРЕНТАЛ И Г. ИЗВОЉСКИ Дипломатеке загонетке. У источној Европп одржање мира и почетак рата завпсп обично од политичких гманова и узајамних наклоности Аустро-Угарске и Русије онако исто као што нестални узајамни односи између Немачке и Велпке Британије могу значити мир или његову супротноет на западу. За време једне читаве генерације амбпцпознп и супротни плановп Романова и Хабзбурговца држе Европу у кронпчној грозницп узнемпрености, која се од времена на време окомпце погоршава дпвљом лармом. На најгоре стварп свет се стално припремао; најбољему се једва смео надати. За свако пролеће мислило се да ће донети узбуне и рат, као што доноси цвеће и лишће. Овом несносном стању сталног страховања учпнио је повољан крај уговор у Мирцштегу, који је закључен између Русије и Аустрије, а зашта је иницпјативу узео руски министар спољних послова кнез Лобанов-Ростовски. Ово примирје између царевина — јер оно није било ништа више — прокламовало је равнотежу status quo-a на Балканском Полуострву п умприло свет, дајући један читав низ гаранција да у југоисточној Европи неће бити кобних изненађења. И оно је у том погледу било од велике користи. Догод је цпљ уговора у Мирцштегу био само негативан, ствари су текле глатко и резултат се слагао с циљем. Ватренп говори држали су се можда у Македонији или Бугарској; можда су се овде онде скупљале паре за устанак; можда су се образовале устаннчке чете, и можда им се раздавало оружје, али је мир ипак зато био осигуран потпуно несебичним уредбама, које су потпцале од стране Русије п Аустро-Угареке. Алп дође