Delo
БАРОН ЕРЕНТАЛ II Г. ИЗВОЉСКИ 341 време кад ова два чувара мира морадоше прећп са негативне на позитивну страну полптике блиског Истока. Постаје им дужност и да стварају, а не само да сирече уништење; и то је разрушпло уговор. Они су се одпста споразумели да саставе један програм судске реформе за хришћанско становништво у Македонијп. То свакако нпје бпла нпкаква генијална творевина, ннти оак реформа, која би могла задовољптп ма п једну од заинтересованих страна. Ну обе владе, које се дотле још не беху завадиле. барем беху утврдпле питање о нуту и начнну, којим је требало пзвршити пригисак на сулгапа. Али тада се уговор и Мирцштешки програм изгубио у економским пнтересима ; обе су се државе због тога нашле у отвореном сукобу, п Европа постаје исто онако нервозна као п пре. II сада бп и незначајна вест о каквом узбуђењу на Балканском Полуострву изазвала на целом континенту једно ос-ећање слпчно етраху. Данас критеко питање потреса Европу из темеља; сутра једна препирка о срнским железницама може бити узрок да срца мпрољубпвпх људи са страхом закуцају. Кроз месец дана може један турскп ироблем нзазвати непрпјатан потрес на целом континенту. Јер гаранцнје, које еу дате у Мпрцштешком Уговору не постоје више, и ничега нема што бп могло заузетп њпно место. АустроУгарска п Русија мотре једно на друго са отвореним неповерењем, а Европа је узнемпрена кадгод се пзмеђу њих бацп семе раздора. А скоро свп проблемп блпског Истока данас су то семе раздора. Тако изгледа да мач рата висп о концу над главом европске заједнице. Колпко ће времена трајати ово несрећно стање? Има ли где изгледа за један нов епоразум, који би се закључпо нзмеђу обеју држава еупарница? И ако пм пође за руком да дођу до споразума, хоће ли онда бптп толико здравнх подлога да могу претпоставптп да ће тај споразум бпти верннје одржан но онај последњп? Ако опет Руспја п Аустрпја пду даље дурећи се и премишљајућп о узајамном понижењу, зар нпје очевидно да њнхов раскпд мора најзад погоршатп добре односе Немачке са једном од њих? Познато је да Немачка у озбиљном тренутку не би правила избор између Аустрије и Русије. Ово опаснц бпрање нпје пак неизбежно. Све донде докле Руспја остане ослабљена, „драстично посредовање“, као оно које је пзвршено прошлог марта, служиће тако