Delo

БАРОН ЕРЕНТАЛ II Г. ИЗВОЉСКП 343 II та накнада је бнла у извесним неопходним реформама. Уведена је у жпвот жандармерија и од иредставника сила је образована једна фпнансиска компспја. Аустрија п Русија постадоше Европини делегати за извођење ових рефорама. Последпда тога била је у томе што су се оне прећутно обавезале да ће напустити рад на оетваривању чнсто својих нацпоналних цпљева у Цариграду. Један од најглавннјих нацпоналних циљева хабзбуршке монархпје пак био је да доспе до мора, или бар на свакп начин да држп пут, којп њему води, отворен и под својом контролом. Иначе бп Италија могла једног дана да затворп пут АустроУгарској, затварајућн Отрант. Мислило се да ће се грађењем жежезнице кроз Новопазарски Санџак уклонитп та тешкоћа. И то је теорпскп било могуће, јер члан 25 и у Верлинском ^ говору даје Аустријп право, да тамо може имати путеве за војску п трговину. И под обичним условпма нп с које се стране не бп могло замерпти, да је владн ћесара Фрање Јоеифа пало на памет да реалише то своје право. Но услови нпсу бпли обични. Положај Аустрије сметао јој је без с}тмње да предузме такав корак. Она п Руспја, као и европски делегатп п маћедонскп борци, бплп су тако рећи заточнпцн за слободу султанових хрпшћанских поданпка у односу према султановпм званпчним саветнпцнма и самом њему. Јер поред тога што су они Порти давали савете, морали су од времена на време да опомињу султана. И један поступак таквог, скоро агресивног карактера бпо је потпуно у нескладу са побудама и тражењем дозволе за грађење једне жељезнице. Ето тако је г. Извољски, руски министар спољнпх послова, разумео „улогу“ и по њој радио. Нн руска, нити која друга влада нису имале узрока да претпвставе да ће њпн аустрпски колега, барон од Ерентала, то друкчије тумачити. Напротив, имало је очевидно разлога да се мисли да Франц-Јозефов министар спољних послова схвата дужност обеју земаља онако, као што је радио његов рускп колега. Мирцштешки уговор обавезао их је обоицу да своје националне корпстп на блпском Истоку потчпне користп европског мпра, п догод уговор важп, одустану од употребе евојпх ванредних средстава у корист националне полптике. Тако је, као што се говорпло, г. Извољскп гледао на ствар. А петог мишљења су бплп п лорд Ленсдаун u г. Ппшон; мишљење, које је, како је врло вероватно, присвојпо бпо и барон Ерентал.