Delo

344 Д Е Л 0 Но што се тиче овог деликатног предмета, најбоље је пустити публику да сама суди о њему. У овоме леже најглавнија факта: Стање у Македонији се све више погоршавало, ма да су се Аустрија и Русија трудиле да га побољшају. Скоро је прошло пет година, од како је Мпрцштешки Програм потписан, а само су два његова параграфа приведена у дело : остварење жандармерије, чији су официри били Европљани; и остварење интернационалне Финаненске Комисије. Дли рад Финансиске Комиспје, као што је показао лорд Ленсдаун, није дотле могао бити плодоносан, догод Комисији није дата административна и егзекутивна моћ. Поред тога је правосуђе које је најзад најбољи доказ за једну владу, која се може сноспти — било спрдња; и постало је јасно да тиња револуција, која би се свакако дала угушити, али не и осудити. Велике Силе су дошле до закључка да сигурно решење тог хитног питања лежи у томе, да ее у Македонијп уведу судске реформе. И услед Мирцштешског уговора поверено је АустроУгарској и Русији да нађу потребне мере спгурности, а што се тиче путева и начина, да препоруче Порти да их прими и реалише. И у овоме лежи први важан доказ односно чудноватог положаја Аустрије, доказ који публика, чпја је љубав за деликатне догађаје позната, не може доста брижљиво испитати и доста тачно измерити. Г. Извољски и барон Ерентал имали су да изведу те правне реформе, за које су мислили да су неопходне, подесне и могуће. И они су марљиво радпли. Сваки део, сваки параграф, свака реченица, и скоро свака реч живо је и потпуно претресана. Поеле дугих и заморних дебата написане су крајње формуле. Задатак су очевидно обе стране озбиљно схватиле. Аустрија се показала педантна, не у обичном смислу, већ као легалан саветник, који има да излолш или да номири извесган број хетерогених интереса. И крај тих дебата била је серија мера, које су се у очнма обојице државника приближиле оном што је било потребно, подесно п остварљиво колико је год то било могуће. Сасвим доследно руска влада је пмала право да верује, да Аустро-Угарска схвата целу ствар озбиљно и да не мисли варати. Овај закључак је био природан; био је неизбежан. И зато су саветници руског цара примили уговор и [io њему радили.