Delo

348 Л Е .1 0 по ерцу, Немац по евојпм феудалнпм идеалима п апсолутистичком убеђењу. За време револуције, која је затресла трон и срушпла зграду аутократпје, биле су симиатије барона од Ерентала на страни владара п државе. II због тога је Шванебах бно дирнут од срца, те је поверио многа важна факта и мишљења свом имтпмном пријатељу: аустро-угарском посланику. И то је радио у најбољој намери, јер онп који су познавали покојног г. Шванебаха интимно, изјављују да је он био поверљив и безазлен кад дете. Он је био тај, који је руском цару често иомињао име барона Ерентала, украшујући га увек епнтетима, као „витешки", „племенит“. Али био је још један, и то много јачи узрок за чврсту веру Николе П-ог и г. Извољског у искрену намеру барона од Ерентала. Руски миниетар спољнпх послова срео се са бароном у Бечу крајем лета 1907 год. Оба министра су опширно дискутовала о македонској реформи; разгледала цело питање о положају Турске; испитала све могућности које су могле наступити, и измењала мишљење о чптавом нпзу турскпх проблема. Многа од стављених питања и претресанпх проблема пшла су на то, да даду аустрпском минпстру спољнпх послова могућност, да увуће у разговор мотив о санџачкој жељезници који га је највише интересовао. Али он није нпшта казао. Шта више он је чинио изјаве саевим супротне намери која му се приписивала. За то време је немир, који је у октобру био још неодређен, постао у децембру јачи, јер се барону Еренталу принисивала намера, да ће употребити моћ, коју је имао као делегат Европе, искључиво за потпомагање аустријских планова, и да се са Портом иза кулиса погађа за повластпцу за грађење железнице у Новопазарском санџаку. Тврдило се даље — и то је била најмање пријатна појединоет из- бароновог плана — да је, као награду за ту повластицу, обећао да спреми пораз плану рефорама који је он сам створпо! Моли се брнтанска публика, или онај део који се интересује за спољну политику, да зацамти ове важне тачке, које бп на сваком непристрасном суду много значиле: Прво и прво, план о македонској реформи био је исто толико творевина барона Ерентала, колико и г. Извољског. Он је свакп пзраз плана тачно испитао. Он се двоумпо ири овом или оном изразу, предложио другп, поправпо једну реченицу и избрпсао другу, пзјављујући при том, да он све то зато ради, што га тера