Delo

БЛРОИ ЕРЕНТАЛ И Г. ИЗВОЉСКН 347 га Руспја „на захтев Франдуске и Енглеске“ хоће да доведе. Од сад се за оне, који су сумњали, ово једно питање само претворило у нптање о пзбору средства: Хоће ли кнез Билов наћп свесно пли несвесно оруђе у барону Еренталу? Да ли ће мамац доћп пз Берлина плп Царпграда? У октобру месецу 1907 год. — седам или осам недиља иосле интересантног сусрета пзмеђу кнеза Билова и г. Извољског, којп је био узрок необпчној радости у Петерхофу и на другпм местима — страховање неколицине уступпло је место гласовима гомиле. Барон Ерентал — тако су понављала брбљива уста на многим језпцпма — хтео је да служи двојпци господара. Сад је ту дан кад се мора коначно да реши, п он сигурно неће служити Македонији или Европп, нити ће одржати уговор са г. Извољским. План рефорама биће одбачен и султан ће имати да забележп једну победу више над својим непријатељима. Али п том брбљању, које се дигло при пменовању барона Ерентала, ништа није било од веће важностп но оптужба због погажене речи. ^ Парпзу су слегалп раменпма п правплп се да све знају. 3 Лондону су билп забринутп. У Петрограду пак ни најмање се није веровало у ове вести; царски двор их је одсудно одбацивао кас клевете. Чак мпнпстар спољних послова, г. Извољски, није хтео на то нп да мислп, да нпје довољно пепптао морал свог аустриског колеге. Он је свог царског господара уверавао да познаје аустиског минпстра спољних послова толико, да може веровати да ништа не разликује, и да се може ослонити на њега. II дијагноза, коју је саопштио дипломатском кору, била је идентпчна с овим. Могло би се пптати: На основу којих чпњеннца су г. Извољскп п руски цар стекли своје горе наведено знање о моралном правцу делања барона Ерентала? На основу многих, од којнх само две можемо објавпти. Ннкола Н-ги је често чуо, да се бароново име пзговара као име једног оданог и врло паметног ирпјатеља Русије. Читав низ година је барон Ерентал седео у Петрограду — у последње време као аустриски посланик. И ако ннје владао руснпм језиком, ипак је стекао много пријатеља међу Руснма, којп су били на внсоком положају п имали политички утпцај, и од којих су скоро сви били очевпдно наклоњенн корзерватнвним тенденцијама. Међу овпма био је Петар Христпјановић Шванебах, Немац 23*