Delo

364 Д Е Л 0 Ја и на то не рекох ништа, већ сам одох куму на славу, и жену извиних слабошћу. Кад се увече вратих кући, а жена у постељи. Сутра, прекосутра, наксутра то исто. Претресе и мене једна јака грозница, али не смедох лећи у постељу. Уместо тога пређох прекопута, купих један менични бланкет и упутих се за жирантима. И нађох доста јаке потписе, али је ово већ пети дан како меницу не могу нигде да есконтујем, а жена још непрестано у постељи! II једна ме сезонска грозница пусти, а друга ухвати... И бунцам као у врућици: „Зар жена потчињена! Зар она бесправни роб?!... Она!

“ Чеда Поповић.