Delo

фРАНЦУСКИ ДУХ У КЊИЖЕВНОСТИ 45Алегорично развијање фабуле постаје у рукама Жана де Мен нека врста научнога, филозофског и енциклопедиског романа. II заиста, други део Романа о ружи је енциклопедија знања и идеја пишчевих о васиони, животу, вери и моралу. Писац је био учен човек; не прост ерудита, већ човек простране интелигенције који је много знао и све разумео. Целокупно знање XIII века које су имали искључиво калуђери, било је познато Жану де Мен; он је знао потпуно класичну старину, теологију, филозофију и фпзику: све то је прошдо кроз њега, начинило га универзалним, нагнало да ппше о свему и свачему. II он ставља себи у задатак оно што је пет векова доцније предузео Волтер: да популарише школску науку, да посвети народ у решење озбиљних проблема, да га нагони да мисли, учи и да се ослободи. Волтер је оваплоћење француског духа; Жан де Мен има доста Волтерових особина. Претходник Жана де Мен није имао много буржоаског духау себи; Жан де Мен је прави буржоа. Он се слабо разуме у префињеностима удворничке љубави, он у љубави гледа само практичан цпљ. Као добар буржоа, оп потцењује жену и схвата љубав скроз материалистички. Нашто губити време удварајући се женскињу, кад је жена само за то да води кућу и да нам рађа децу? Пма још једна црта францускога буржоаског духа која се опажа у другом делу Романа о ружн. То је неповерење, непоштовање и нападање моћних, људи од положаја и закупника пореза. Најзад, још једна одлика буржоаског духа јесте мржња на калуђере који се, под видом лажне побожности, богате не радећи ништа. У другом делу романа дато је доста места нанадима на такве калуђере. Не само буржоаске особине, и друге особине француског духа стекле су се у Жану де Мен. Те су га особине начиниле слободним и смеоним мислиоцем, !и он је себи створио читав један филозофски систем. Све тече и нестаје; човек умире, али људство остаје. Људство се одржава сексуалном љубављу. Ко се буни против љубави, буни се против природе, јер се одупире њеним намерама. Ово мало живота што човеку остаје треба уживати, али уживати га паметно. Епикуреизам нашег филозофа је отмен п интелигентан. По њему, мудрост је покоравати се природи. Али он нпје само скученн буржоа, он је и потпун демократа; а својим даром симпатије, љубављу спрам слабих, осећањем природенх лепота и симболпчном ви-