Delo

Б Е Л А Ј 93 — Станн! Станн! — викну узбуђено, шушкетајући, и прикаскујући за њим. — Стани, хеј!.. — Шта је? — запнта Јово и, не осврћући се, застаде мало. — Шта има, кајишару? — Шта носиш? — брзо запита Јусико и, ускакујући уз високог Јову, прихвати за чекмеџу, као да би да је отме и понесе. — Шта га је то? — Чифутског ђавола носим, — окреса Јово промукло и немилосно га одгурну од себе. — Уфатпо га, на га носим у морске дубине, те да сви поцркате без њега. Јусико се усиљено засмија, затагниа рукама и брзо ночн оптрчавати око Јове. — Шта је?.. Шта је? — поче питати задихано, жељан да опет ноиипа чекмеџу и да иривири у њу. — Оклен то?.. — Оклен?.. Бог мп дао, па наш’о .. —- Hain’o? — Hain’o јутрос. —• А куд носиш? — На полицију... Хоћу да им дам мало посла... Јусико се узмучи и, непрестано трљајући руке, готово поче поскакивати на мјесту. — А што га носиш на полиција? — живо поче шаптати, пожудним иогледом гледајући и Јову и чекмеџу. — Шта зарадиш тамо?.. А ја купим, платим. .. Готова пара!. . — Ја туђе не продајем, — прогунђа Јово презриво и опет хтједе да прође. — Није ово моје... — Твоје је... Ти си нанГо... — Јок! —• Продај, Јово... Купим, платим... Готова пара!.. — Мичи се, Сотоно, и не заграђуј ми пута! — пакосно подвикну Јово и поново га одгурну, са толиком снагом, да се три пут заљуљао и једва се одржао на ногама. — Јеси ли ти мог поштеног Исуса на крс’ разаппнГо, ја теби ништа не вјерујем... Мичи се !.. И, не осврћући се више на њега, опет нође даље п, задихан и ознојен као да је два товара носио, једва стиже у полицију. Не назва ни Бога никоме, нити но обичају, скиде свој упљеснати фес, него спусти чекмеџу на сто, норед комесара, и, измакнувши се мало у страну, лијепо иоказа прстом на њу и избаци једно кратко: