Delo

92 Д Е Л 0 Хм!... А ево и једног дуката! — ускликну весело и брзо узе међу прсте дукат, који испаде између хартија. — Ево и другог!.. ГЈа оба дуката спусти на длан и, одмакнувшн руку мало подаље, поче их, нскривљене главе, загледати и наслађавати се њима. — Лијепи ли су пусти !.. Красни ли су !.. уздахну, чешкај}тћи се иза врата. — Ех, да ми их само једну хиљаду!.. Затим затреса дланом да му зазвекећу, осмехну се и, погледавши око себе, хтједе их гурнути у недра, у џеп од прљаве антерије, гдје је обпчно остављао све новце. Ипак као да се предомпсли. Застаде мало и опет их врати у чекмеџу, поново уздишући: — Јок, није моје!.. Нпје с муком и с халалом стечено, — тужно прошапта. — Ово је, бива, туђе... Изгубио неко, шта ли?.. Хм... И, као размишљајући о нечем, хтједе се поново дигнути, узети своју врећу и поћп даље. Па опет стаде. — А ако оставиш 'вако, неће ваљати паре, — оиет кресну. — Доће какви лупежи, па ће подигнути... А грехота !... Грехота и по !. . Изненада као да се присјети п, на широко размахнувши руком, ударп се по челу. — Ха, знам шта ћу! — викну задовољно и пукну прстима. Знам како ћу побркати ћеиф лупежпма!.. Најбоље ово дат’ полицији, па нек' она трчи и тражи чије је... Хехе, направићу им мало посла, поганим спновима!.. Кад нпшта не раде, нек се барем озноје мало и нек нађу газду од чекмеџе!.. Хм... Иа се, стењућн, саже, подиже чекмеџу на раме и, влачећи ногу за ногом и дижући силну прашину, упути се полицији. Дошавши до дућана Јусика чнвутина, Јово му презриво баци врећу с костима пред врата и, као ругајући се, довикну: — Држи, Чифутине, и измјерп док се ја вратим!.. Превари и јопет, угурсузе, згодно ти је! Јуспко, омален, жив, окретан Чивутин, са ријетком, колијом брадом, са крмељавим очима и рањавим губицама, сав упрљан и пљеснав, бржебоље истрча из дућана н, прикрадајући се као мачка, ухватп Јову за дугачки, големи тур од чакшира и снажно га иовуче.