Delo

98 Д Е Л 0 низу других избија на површину, само ее једна моћна индивидуалност издваја између хиљада медиокритета и ствара један нов тип у уметности. Ове моћне индивидуалности — Карлајл би их назвао херојима — стварају одсеке у хисторији уметности, као и у хисторији културе уопште. Кад говоримо о појединим стиловима у хисторији уметности, ми свагда мислимо на оне снажне појаве, које су намах створиле преображај и донеле темељне промене. Ако упознамо свеколику духовну атмоеферу века, у коме се један нов стил појавио, и проникнемо душу народа, у чијој је средини угледао света, онда ће нам његова појава у многоме бити разумљива. Обоје се оцртава у уметности исто тако јасно, као и у религији, философији, литератури, политици, друштвеноме животу. Биљка би се дала најбоље познати на самоме терену њеном, у домашају свих сокова, који су је хранили, у средини свих осталих изданака, што избише, на истоме земљишту, под поднебљем, које им даде заједничку физиогномију. Није случајно, што је архитектура XVII века, т. з. стила Барока, онако помпезна, архитектура, која не чпни ефекат лепотом мирних линија, а засењава око раскошним материјалом својим. Као дивљом вртоглавицом обузети проиињу се и врте стубови. Унутрашњост цркве изгледа да је расплинута у бееконачност. Горе, где се некад сводила само равна таваница, изгледа да се небо отвара. Уз то се све има замислити у једној атмосфери од тамјана под мистичним звуцима оргуља. Ну док је архитектура XVII века имала да покаже највеће цркве и највеће замке, дотле XVIII век ствара најфиније палате и пољске куће. Моћно и херојско замењује сада гиздаво. На место блиетавих величанствених дворница намењених нарочитим свечаностима, сада се живи и креће у маленим салонима и будоарима. Површине зидова кунају се у лакоме и гиздавоме украсу од цвећа и арабесака. Каприциозно, оно што се отима свима правилима, у толикој је мери омњљено, да се чак и највиши захтев за лепоту, симетрија, ревносно избегава. Све је кокетно и лако, гиздаво и сићушно. И доиста, кад се говори о појави једнога новога стила, онда се увек прво помисли на преображај у архитектури. Ну када се у ствар дубље загледа, видеће се, да се при томе није иреобразила само околина човекова, велика н мала архитектура, нису само његов намештај и његово одело претрпелп