Delo

ЧОВЕЧИЈА фиГУРА У ХИСТОРИЈИ УМЕТНОСТИ 99 метаморфозу, већ је и физички човек постао сасвим други. Право језгро новога стпла лежи управо у новоме осећању, које човек има о своме телу и у новоме начину држања и кретања свога тела. Од највећега је значаја пропратитп у најкраћим потезима неколике најважнпје промене, које су се у току толиких векова деспле у схватању човечпјега тела. На тим променама дају се најзгодније познати поједине периоде, са којима се обично рачуна у хисторији уметности. У разна времена гледало се различним очима на човечпје тело. Хрпшћанство је, на пример, потпуно изменило погледе антпчкога света на човека и његово тело. Ренесанса је пмала сасвим друкчији пдеал о томе него нерподе, које су за њим дошле. Тај идеал није данас оно, што је бпо пре сто годпна, нпти ће у будућности бпти оно што је данас. Трагови овога идеала, који су прошли нарашгаји пмали, најноузданпје се дају познати на пропзводпма лепих уметности, специјално на вајарским творевинама. Онако, како се овај пдеал мењао, мењале су се и перподе у хпсторији уметности. Ми смо тако у згодноме положају, да иоједине одсеке у хисторнји уметности студирамо на тим променама, које су се у схватању човечијега тела деспле код читавога низа иокољења. Неколико прпмера ово ће најбоље илустровати. Ако бисмо хисторију човечанства хтели иредставити у једној слпцп, онда бп позађе те слике образовао онај ред моћних п тиранскпх монархија, које су познате под пменима: егппатска, вавплонска, асирска, персиска п др. Имали бисмо их замислити као ланац од иланпна поређаннх једне поред других и једне иза других. Оно, што се налази пред њима, то је простран предео, у коме се ређају нризорп из хисторпје човечанства, обасјани светлошћу дана; над оном, што је иза њих, сводп се мрачно небо ноћп: то је прехисториска епоха, која се данас иочиње по мало расветљавати споменпцима што нам је оставила. Цело то позађе и један део пејзажа напред припадали би оној епоси, која обухвата уметност п р имити в но га доба. Веома је пнтересантно упознатп се са погледпма, које је то доба имало на човечије тело. Разуме се, да ће нам производи скулптуре дати најјасннју представу о пдеалу, који се о човеку у то доба имао. На овоме примитивноме стуињу код свпх статуа влада т. з. закон фронталптета. Тело преноловљено једном 7*