Delo

ЧОВЕЧИЈА фИГУРА У ХИСТОРИЈИ УМЕТНОСТИ 101 коже, дотле еу супротно томе мпшпћи цеваница и бедара мекани и једри и ту је површина далеко еластпчнија него у ранијим периодама. Ова заобљеност п свежпна, које će дају мншпћпма, нешто је ново у уметностн. • ну уметност не беше још доспеДа дотле, да душевно расположење оцрта у цртама лица. Јаче промене на лицу сматралн су етари Јелини за грИмасе недостОјне богова н људп. II онда, када је тело постало тако покретљнво, лице остаде непокретљиво. Оно је, пстина, пзражавало отменост, озбиљност, поноситост, али оно сачува оно паметно и тпхо душевно располбжење, које остаде увек исто. Тек на ГГраксителовом ,,Хермесу“ сретамо осмејак на лицу. Лпце се овде први пут оживљава једним изразом душе. Дивно развијено тело овога бога впше је Олимпска привплегија него ли резултат напорннх вежбања. Мускуле нпје нагомплала сухопарна с-нага, већ их је умекшала п повезала лепота. П једини мишићи нпсу внше бнакб оштро издвојени једни од другпх као код атлетских фигура Партенона. Прелазп су уједначенн : једно раснлинуто третирање површине, које свакој контурн одузима оштрпну. У последњој периоди јелинске уметностп, која се зове општнм пменом ј е л н н п е т и ч к а, запажамо псту појаву, коју ћемо срестп и у уметностн пталпјанске Ренееансе. Човек се не задовољава више само неиоередним посматрањем људске фигуре, већ се жели знати, чега има нспод површнне. Композицпјп фпгуре леже у основи анатомскп проблеми. Уз то ун}ттрашњи жнвот, субјективно, оно што је духовно у човеку, почиње да узнемирава тело. Тиме се објашњава патос, театрална поза, афектирани покрети фпгура ове периоде. Са појавом хрпшћанства наступа сасвпм ново схватање човечпјега тела. Са погледом вечито упртпм у небо хришћанска се религија обазпрала на овоземаљскп жпвот само у толико, у колпко он треба да буде прппрема за вечнп, загробни жнвот. Хрпшћанска релпгпја у својој клицп беше прожета антпхуманпстпчким духом. Језгро њена учења не беше уздггзање пндивидуе већ самоодрпцање и понижавање сама себе. У Крсту и у Распећу, којн постадоше заједннчко обележје свнх хришћана, најјасније пзбпја на впдик овај антпхуманизам. Човек постаде непријатељ свога ужнвања, а пријатељ свога бола. Он се нпје смео брпнутп за тело, јер су за њ скопчане све страстн и сви иороци, који душу у овоземноме жпвоту подр-